Школски лист

499

ђе, нађе друге, гдБ стое безпоелени, па им рекне: „Шта стоите овдћ вас 'данЂ безпослени?" А они му рекну: „Нитко нас те наимјо!" А онђ имђ рекне: „Идите к вм у виноград мои, па што буде право, то ћете добћ1ти." А кадг буде вече, гоеиодарг одђ винограда рекне своме приставу (настоинику): „Дозови посленике и подаи имт. плату почевши од-б последибихђ до првмхЂ. И дођу они, кои су у еданаистБш часЂ наимлФни, па до 6 бпо по новацт.. А дођу први, и мишлаху да 4е више добБ1ти, али добмго и они по новадг. И кадт. приме, а они стану роптати проти†господина говорећи: „Ови последнби едан -б часг радише, па ихђ е онђ изедначш сг нама, кои иоднесмо терет -б дана и врућину!" А он-б одговори и рекне едноме одђ нби: „Друже, н теби нечинимЂ криво, ниси л' се тм самномг погод1о по новацЂ? Узми свое па иди ; а н хоћу и овомђ поеледнЂмЂ да дадемг као и теби! Или, зарт. н нисамБ властанЂ у своме добру чинити што хоћу. ЗарЂ е око твое лукаво за то, што самБ л добарт&." Тако ће 6 б1ТИ последнБИ, први; и први, последнБИ; ерт> «ноги су звани а мало ихђ е изабранБ1ХЂ.

11. Неплодна смоква. (Лук. 13, 6-9.) 1исусЂ каза ову притчу: Н4кш човЂкђ имађаше у винограду свомђ усађену смокву, и дође да тражи плода на нбои, и не нађе. И рекне виноградару: „Ево трећа година како долазимЂ и тражимЂ плода на овои смокви, и неналазимЂ; посћци е дакле, зашто да землм заузима." А онђ одговори и рекне: „Господине! остави е и ове године, докђ окопамЂ около н$, и обаспемЂ гноемЂ, па ако роди! Ако ли не, а тб 1 ћешЂ « на годину посћћи!"

12. Два шна. (Мат. гл. 21, 28—32.) Чов^кђ н4кш имао два свгаа, и дође к првоме па му рекне: „СБше! иди данасг ради у моме виногтаду!" А онђ одговори и рекне: „нећу;" а после се раскае па отиде. — И 33*