Школски лист

540

емрти; почекаите овдЂ и будите будни самномг!" И уклони се мало па падне на лвце свое молећи се и говорећи: „Отче мои! ако е могуће, да ме мимоиђе чаша ова; али опетт. не како а хоћу, него како тб ! хоћепгв!" И нви му се ангелт. сб неба крЂпећи га. И 1исусЂ у боренм будући молжпе се силте; а знои нФговт. бмаше као каплн крви, те капллше на земш. И устане ЈисусЂ одт> молитве, дође ученицима своима, и нађе их-б гдЂ спаваш, па рекне Петру:„Т<?чо лст немогосте еднога часа будни бвгги самномт,? будите будна и молите се Богу; ерт» е дух -б бодарг, а т^ло е немоћно !" Опетт. другГи путт. отиде и помоли се говорећи: „Отче мои! ако неможе ова чаша мимоићи ме, да е негаемЂ, нека буде вола твол!" И дошавши нађе ихђ опетт. гд1ј спавак); ер -б имђ бЂху очи отежчале. И остави ихђ , па се и трећ1и путг помоли рекавши те исте рЂчи. Тада дође кђ ученицима евоима и рекне: „Нм снавате и ночивате, а ето се приближи часЂ, и сбтнђ чов' Ј јч 1 И предае се у руке гр1зшника. Устаите, да идемо; гле, приближш се онаи, кои ме издае."

Лаж и истина. (бдна персиека прича) ЦарЂ неки на роба еднога свогђ лгото разгн-ћвлЂнЂ викне да га погубе. Беднику овомђ излети у онаи очаннн часЂ грдна, да одлакша срцу. — Шта рече таи? упита царЂ. — Раи одговори еданЂ приатељ царе†— раи вели оногђ е, ко свои гн 1> вђ свлада и бедномЂ опрости. — Нека му е просто рече господарЂ. — Ние тако, упадне една удворица, невалн лагати; онђ те нагрди, грдне на тебе речи нросу. — На нскђ е. одговори царЂ, она ми е лажБ милил, него твоа истина, она ми утиша срце, а ти га разналгоешЂ само. Лепша е у нужди ноштеногЂ човека лажв, него истина будале и ниткова.

Б р 11 г е. (бдна прича). У некомЂ манастиру био еданЂ калуђер г., на комђ се свако вече велики уморЂ и слабостБ виђала. бдаредЂ га запита игу-