Школски лист

ш

ди неуму ни тоиико, да еве, што у домоводству овде и онде асне и.ш штете имаш на рачунк> увате; него пропадаго и шш нерачунако. 1ош1> незгодние иде рачунбводство у обштинскои економии; отуда се онолике штете и неупутности туда дешаш. Свему е томе ш«ола крива, са онимт. своим непракткчним посгупкоМЂ при извештбачго деце у овои по домаћи п обштински животб особито на данашњи дан'в едноп одђ наикористнии и наипрактичнии нау«а. Она научи деп,у рачунати, рли не рачуна во ј,ити. Научи их г б са цифрама и сигурно и брзорадиш, али ненаучи са стварма и о стварма рачуна водити, већ само са голимт. цифрама, а голе су цчФре празант. ветарт., кад нећемо и вредностБ ствари и потреба низт. циФре да ставлнмо и са ци< рама у сношенФ сведемо: ненаучимо ихт. практичмо рачунати; необавестимо »хт., да рачуна о тима домаћимг и по животт. наиважш.^мт. стварма воде, већт. изтеруемо само голу теориш, а та е безЋ оногт. гола и празна, и безт. икое 1 т. интереса, те часомт. занемарена и заборавлфна А н незнам, има ли шта непр&ктичвие, него децу са твмч абстрактнимт. видоима рачуна мучити, особито на данашња дант., где е практичностб у свима наукама овладала, а он.ч абстрактнл метод од свуда избачент,. Наука христианска, читачЂ и читанке, писанЂ и задаће за писанЂ, све е практзлно удешено, в Јчитељи раде, само се рачунт. и башт. рачунт. тера шшт. готово свуда по ономт. старомг шлендричнскомт. начину, кои би валнло да е ст. црактичности први, ерт. е но матермлни жнвотт. наинужднии, пакт. да се деца ст> малена обрвесте, и да будну лвдди, кои ће свудт. рачуна о себи и свомт. во/» и, а не онако безсвестно у овомт. погледу свои нослова терати. Што се примера за те практичне рачуне тиче, у оволе их е листу сила већт. давано, неки тако удешени, да се одма деци за школску и домаћу радиш задавати могу; а нека су само означени, да ихт. учител. ио својои потреби за оваи или онаи видт. уачуна безг по муке устрои, било за напаметни или нисмени рачунт., и гриота е, да се тако мало учитељи на њи обазиру, већт. децу са онима лудимт. празнимт. циФрама муче. У књизи упражнена у рачуну за сеоске школе има такође много оваки примера, али се ни па њи непази. Многи учитељ помаже у писарскимт. и рачунскимт. пословима обштинским и црквеним, где такође прилике има гомилу практични примера сабрати и на користБ школе употребити. Сваки учитељ има ненрестано прилике изт. свога собственогт. домоводства као и из