Школски лист

534

Б И б Л И Ч II е ii р И ii о в д к е у библичним -б р^ачма. Н0ВБ1И ЗАВЂТЂ. 28. Свечанвш улааакЂ 1ксусовт. у 1ерусалимг, или Ц в К јтн (1оан. гл. 12, 1—18. Мат. гл. $1, 8—18.) На шестт. дана ире паехе дође Тисуе г 1. у Витанш, гди б1>ше ЛазарЂ, што умре, кога онт. изт. мртвнхт. иодиже. И ту му зготовише вечеру, и Марта елужаше, а и Лазар г г. б1;ше едант. одт. онБ1хт>, што с г ћђаху ст. њиме, а Марја узме литру (однрилике 18 лотова) правога нардова скуиоцЂнога мира, на номаже ноге Гисусове, и отре косомт. сво1омт, ноге и-ћгове, а кућа се напуни мириса одт. мирисаве масти. Тада рекне едант. одт. ученика Гисусовнхт., Н)да Симоновт. Искарјотскји, кои га иосле и издаде: „Зашто се ово миро ијв продало, за 300 новаца, па да се дало еиромасима?" А ово нерече, што се старао за сиромахе, него што е бно крадл>ивацт>, и имао ковчежи&т., па што се у нЂга метало, то е онт, носјо. А 1исуст> рекне: „Недираите е, нека она у дант. погреба мога то сачува; та сиромахе свагда имате са собомт., а мене немате свагда!" РазумЂ иакт. многт. народт. пдт. ГОден, да е Јисуст. ту, и дођу не само ради 1исуеа, него и да виде Лазара, коега Тисусг изт. мртвихт. подиже. А ирвосвештеници се договоре, да и Лазара убш, ерг збогг н^га многи одт, ГОдеи иђаху и в-ђроваху у Јисуеа. А сутра ДМ1П; миоги од народа, што дошао бЂше на нразиикт., чувши да [исуст. иде у 1 л русалимт. узму граие одт. финика (улма), и изиђу му на сусретт., и викаху говорећи: „Осана! благословзнт. кои долази у име Господнб, царт, ИзраилЂвт.!" Гисует. нашавши магаре уећдне на н1;га. А многи лмди простру хал.ине свое по путу, а други рЂзаху гранТ. с дрвећа и нростираху ио путу. А народт. кои иђаше иред г ј. њимт. и за њимт. викаше: „Осана свгау Давидовомт.! благословен кои долази у ите ГосподнТ.! Осана у висини!" И кадт. онт. уђе у 1ерусалимт., узрун се савт. градт. говорећи: „Ко е таи?" А народт. гавораше: „То е 1исусг пророкт> изг Назарета Галилеискога! ц