Школски лист

557

врховниип, заповедникомг рнмеке воиеке, коа га ватимг за свога цара изабра. Крдђ Дукллнинт:. на цареки ареето дође увиди, да му пре евега валн важностт. царекогг доетоннетва, кон тада готово еасвимг нропала 6'шше оГшовити, ако ће да римеку државу одг коначне пропаети сачува. Да евом намеру ноетигне лати ее едногг средетва, коега се еамо нзичникђ латити уме. Већ едагп. одт. нЂгови предгпественика царт, Аурел1ан беше турио нз евого главу златну дјадему у знакчс. неограничне еиле а влаети. и даде ее звати Гоеподомт. и Вогомђ . Иетога ее тог б ередства лати а Дуклннинг и заповеди, да га сзвђ народг за Вожеетво припозна, у коме по томт. божеетвеномг достоинству и неогранична енага и влаетт. стои, којои се све живо кланати мора. До тога доба беше нреетолница римекогт. царства град Рим. Али еад оеетп Дукланинг, да Римлнни нипошто неће хтети рчбови таквогт. госиоз,ара бити, кои ее за божество издае. Зато нехтеде више ии Римг за нрестолницу имати, него свакоико емишлн1пе, како ће га пред еветомг понизити, те нареди градг Никомедим аа престолницу источни, а градг Миланг за престолницу западњи Земалн римскога царства, и узе Чошт. едногг еувладателпуза сенекакваМаксимиана, воиника од нроета порекла, кои своимђ грубимЂ нравма и својомђ нечовечноећу евое удо норекло наииснхе нредЂ еветомЂ. откри, те овоме градЂ Милант. и владу иадт. з &падњимт. римскимЂ землнња повери. Тако поче ДуклннинЂ из Никомедје а Максим1анЂ из Ми лана владати, и оба ова ррестолна града буду за кратко време наивелелФпниимЂ здашама толико силно украшена, да ихђ тадашњи наиелавнии градови само величиномЂ а нивако лепотомђ ни богатетЕомЂ непретицаше. К' томе узе ДуклкнинЂ у помоћв 1 ошђ два сапомоћника у влади, себи некаква Галер1а. човека дивлн и бесна, кои м суровосћу и снагомЂ и ерчаносћу самогЂ Максшаана превазилазаше; а Макеимјану даде нека мирна и блага човека по имену Конетанпда Хлора, Сада беше Дукланин у пунои слави својои. Са злата д!адемомЂ на глави, царскомЂ норФиромЂ заодевен блиетамћи се еав у драгомЂ камену сеђаше уеамлЋн у свомђ царскомЂ двору у Никомедии нигде никадЂ свету неуказумћи се; а оно мало лмди, што пред н*га изалазити емеше, мораше увекЂ тчице предђ њимђ као предђ божветвомг на зеилм падити ?