Школски лист

т

Цар дукдннин. (бдна .1екц1а из исторјв.) Докт> римско царетво у сво!ои пунои снази и славв беше, принадаше н-ћму и еве зешЉ данашн^ турске и ауетриеке царезине, што на доиномг Дунаву .»сже, дакле и све земл^, у коима данас станум Срби. ЗемлФ овс освоише Римлани текг после дуго трашћи жестоки боева, што ихг са тадашњим становницима ози земалн имаше. А кад мхч, оевоише, одма ш уредбе, што ихг по осталимЂ краевима свога горостаеногт> царства имаше и овуда уводити ночеше Тада процветаше на часакг и ове землФ као оно богатт. и лепт. вртв, кад вештомЂ вртару у шаке дође. Тада се подвгогае многе красне вароши, међу коима наипоноен1н и евог доба една од ирви беше славна варошЂ Сремт. (Сирмвумг, где данасг Митровица стои). Тада се отвори по ленимг друмовима ови земалн богата трговина на све стране и землћ се ове нанунише свакогг блага и Л.*агослова. Тада се изродише и овуда многи шнаци и славне воиводе, од коихг неки своимг шнаштвомг и вештиномт. чак% на царски престо доснеше, те као цареви рушећем се тада римскомт. царству шшг неко време живот одржаше. Дуго време опираше се Римлини истиии вере хриетове. Али, како звезде иотамне кад сунце изађе. тако нотамни еииност нзмчва, кад Христос на свот дође. После цара Аугуета, коегг е име свакоме из св. Евакгелва шго се први данг БожиКа чита довољно познато, неседе више на римски нресто ни еданЂ царг нЂму ни ерећомг нн енагомт. раванг. Лагано, алг неодољиво започе св. Евангелие царетва божиегг победоносни свои путЂ по овомт. свету. Нрође на 300 година носле Христа, силнгт ее римеки цареви изменуше, велако нзичко царство стаде све већма и већма слабити и падати; алг онда, као оно гасећа се вачра Још едаред све енаге авое нрибра, и у црнимг страотившт. облацима гонена хри^т1ана нод царом Дукллнином хтеде сасвим светност све више и више дизкућегт. се сунца христјанскогт. помрачити. Царт, Дуклннин родио се г. 245 ц. X. у Дукљи маломг далматинском -б граду и то одт> врло сиромашки родитела. ()дма с малена посвети ее онђ воиничкомђ етанш, пакг своимт> разумомг, одважносћу и храброећу дотера на скоро толико, да га тадашњи римски царт» Пробг, родомг Сремацг начини