Школски лист

658

окати рекне слепом: „Узми ти мене на деђа, а н ћу ти казивати, нуда ћеш ме носити, нак ћемо доћи до нФга." Тако учине, те покраду воће и господара, кои их само из милости узео беше, а не, да му они богаљи на помоћ кон> будну. Кад дође господар, те почупано и поизламано воће нађе и обоицу их на одговор узе, стану ее обоица одпирати, онаи да невиди, а оиаи, да га доитити неможе. Шта миелиш, како им в цар судио ? Он их е обоицу и чуо, кад су се договарала, и видио, како су крали па слушахоћи, како лажу, узме онога ромог а окатог па слепом на леђа тури, и тако обоицу избие и изплгое, па од себе отера. Тако чоже и цар небесни са нашим телом и душом.

3 а с ј > г а. (вдна прича.) бдаредт. сеђаше заслуга ожалосћена на неблагодарносхтк света уздишући. Њои присгупи разум и упита: Што си ти тако тужиа ? Заслуга уздане и одговори: Како неби тужна била. кадк, ме свуда гдегодч. ее укажемг злоба и завистЂ гоне. 'Гоме си сама своимб ноносомт. крива, рекне ши разум&. Оћешт. ли, да ти незлобе и незавиде, а ти буду смерна и онда уверена, да ће те драговољно припознавати, (Јећаи се, да си човек. (бдна прича.) Кад е Филип македонски Атинце и Тиванце у онои гласовитои битки код Хиронее до ноге потуко, мого се доиста тим поносити. Ал ои се тако смерно владао, да нико ние ни приметита мого, да е он победмтељ. Атинцима, своим наивећим неприатељима поврати одма еве заробл^н-лке, без краицаре одкуна, а све мртве лепо еарани. На нбговом лицу ниси мого ни наиманЂ гордости ни надутости видити; шта више, он в еднога свог слугу наредио био, кои га е сваки дан опоминао, да е човек, и никад нив Филип из двора свог корачио, нити му е ко пре приетупити могао, док му ние таи наређени слуга ушо и рекао: „Филине, еећаи се, да си човек."