Школски лист

884

Идоли и страшни суд. (Стара источна прича.) Неки иноверац упита етарца бвреина говорећи: У вашем св. пиему Вог се ваш великим господаром прави: не да никог над собом, него ни уза ее неће никог да трпи, и прети вам вечитом м/ком, ко ее усуди кипу ком кланнти ее; пакг е наичудше то да већма мрзи идолопоклонике нег идоле, идолопоклоницима прети, а идоле на миру оетавлн? Старац му одговори: Цар неки имаде одвећ невалила евна «дног. Невалнлац таи између оетали евои безделица и то учини, те здноме евом пеу очино име надеде. На кога се требо цар таи ердити, зар на онога невиног екота! Онда рече иноверац: Ал кад би Бог еве идоле уништити хтео, не би их лгоди имали, па им ее неби ни кланнти могли ? бете — одговори етарац, кад би ее они еамо онаким етварма кланнли, што ни од кое кориети ниеу; ал они ее кданаго еунцу и мееецу и звездама, ватри, води и ваздуху и осталима еве наиважнвгш стварма, зар за њиову лгобав, дз Бог све те ствари упропасти! Зар украдеко па поеенно шенично зрно да неникне, зато, што е украдено? ил отет комад леба, да оног отруе, што га поеде? Не- Мудар и благ отац небеени оставлн законе, што их е евету дао на миру, а сваки ко ее усуди њи газити доћи ће на одговор и каштигу. . Опет рече иноверац: Али кад се разтави душа од тела, на кога ће пасти кривица? На тело неможе. Ето га видимо, кад се душа од нФга оддвои оетане као и други безчуетвен камен, и неби само собом никад сгрешило, да ние душе са њим било; тело неможе дакле ни каштиговано бити. А душа? Она ни толико. Она е наичиегии дух, и да ние тела, неби никад на грех ни помислила, иа на кога ће пасти кривица? Старац одговори: Истина е, на тело без душе негреши, ни душа без тела, ал обое заедно греше, пак за то каштиге има. А како ће таи еуд бити, то Бог зна, лгодски е ум и малении слаб, да н^гове таине дозна. Ал онет их ние еасвим ни еакрити хтео. Ево ти една прича: Цар едан имаде врло леп врт, пун наикраениег воћа и плодова, и имаде две елуге, вднога лког и енажног, ал елепог, а другог окатог, ал маленог и ромог. Обоицу их наредно био, да му чузаго башту. Кад воће у наилеиши мах дође, полакоме ре ови, и мемогав ни вдан сам краети договоре ее, и онаи