Школски лист

849

Тада рекне елушииш вратарип.8 Петру: „беи л' и ти ученикг тога чов^ка ?" А онг рекне: ..Ниеамв!" А елуге и момци бннху наложили огаљ. и стаиху те ее грјнху, врт, в бмла зима, а и Петар-в етанше ту и гр-ђише ее. Онда му рекоше: „беи ди к тм одг ученша н ^ говихђ ?" А он-б ее одрече и рекие: ,.Ниеал »1>. ' И рекне вданг одт» елугу нрвоевештениковБКт., кои б4ше р »ђакг ономе, комтб Петар одсћче уво: „Та ниеамБ ли те он њиме у врту вид1о?" Онда ее Петарг опетг одрече. И одма »Фтао зап^ва. И Петарг ее опомене р-бчш 1иеуеовихт., што му каза: „Докх пђтао незап^ва, трииута ћешт. ме ее одређи!" И изиђе на полФ, пагоркоплакаше. А кадт. 6 б ! у штру савФтг учине сви првоевештениц! и стар^шине народне за 1иеуеа, да га уб!ш, и свезавши га одведу га и предаду Понт1искоме Пилату начелнику. Кад% види ГОда издаинигв н^говг, да га осудише, разкае ее и врати 30 сребрника нрвоевештеницима и старЉшинама, говорећи: „СгрЂпио самв гато самв издао невину крвг!" А они му рекну: „Шта е нама до тога? Тб ! ћешг видити!" — И бвцивши сребрнаке у цркви отиде па.се об^си. А првосвештеници узму сребрнаке, па рекну: „Не валн ихт> метнути у црквену благаиницу, ерг е то цЂна крви," па ее договоре и купе за њи лончареву њиву за гробл^ странима. 0ДЂ 'тога се ш прозва њива та, њива крви, до данасг. 34. 1исуст> предг Нилатоп, и нредт, Мродомт.. (Јоан. 18, 28—38; Лук. 23. 1—12.) 1удеи одведу 1исуеа одг КзаФе у судницу, а 6 бмо е штро, и они не уђоше у судницу, да се неоскрнаве, но да еДу пасху. ПилатЂ изиђе предт, њи на пол^ и рекне: „Какву рФчБ (туж6у) доносите проти†овогг човФка?" Они одговоре и рекну му : „Кадг не 6б1 оваи злочинацг 6 бш , не 6 б 1 га ми теби пре» дали!" А Пилатг рекне: „Узмите га вб 1, па по закону вашемг еудите му." Шдеи ду рекну: „ Мбт несмФмо убити никога!" И почеше га тужити говорећи: „Овога нађоемо, да одпађуе наш народг и забранше давати ћесару данакг, и говори, да в онг Христосг царг!" Онда уђе Пилатг у судницу, и зовне 1исуса, па му ревне: „беи ли тн царг ГОдеискш?" !иеусг му одговори; „Го-