Школски лист
34
При устменом изшпу часком се учини деци и учителго жао и неправда, чнм се невешто загштивати узме; зато се ово већом страном учителго оставлл, а визитатор само изазива и тек ногдешто у то коло спадагоће запита, ван ако и сам учителв, те сасвим точно зна шта и како иитати има. Ако ли е пак визитагор рад из поедшш партин ове ил оне науке сасвим наситно изпит дражати, онда вала то већ у очи тог дана учителго да нви, да се оваи бол1, са питанвма спремити може. Визитацшо валн свакад са молитвом започети и свршити, а на свршетку увек децу по томе како су се показала али пазећи строго и на класиФикациго , што е учителв предложио, добру похвалити и отликовати, слаблго охрабрити, а лошу и владанћм невалилу покудити. Колико год неки од раздавам премил зазиру, а шш засад никако неби пристао, да се таи обичаи укине, само неби нипошто допустио, да се новци раздаго, н нипошто да се без обазиранн иа нравно владан!; ноклони ти даго. Наипосле невалн никад да визитациа прође, а да с' ш>ом колко е внше могућно школа н пћзин нанредак некористи, зато валн свакад отворено а правичпо учителго свое М1г1>1(1; о успеху школе устмено, а где е нуждно и пнсмеио изказати, похвалећп све што е похвале вредно, скудећи све што куден^ заслужуе, из правл^ћи н иоучећи у свему што год се нуждно локазало, па онда се озбилвно и своиски са обштином посветовати о свему, што год науку и воспитан4 деце школу и учителн унапредити може, тицало се то еполанш& ил унутрашн^ стране школе и позвати сву обштину а особито отлнчннго и разумншо страну, да школу пазе и помажу, да опажеие незгоде одклоне, да потребе набаве и да разкрче пут напредку н4зином колко год до нби стои.
Излснеше Свете Литурие. Изт> Духовне БесБде извадио Н ђ. В. (Продужен^.) Литурггн држала сеуирва времена врлочесто. Као штолгоди свак1и дан узимаго кт> себи т4лесну рану, тако су се и Христјани понаивише свак1И данг пре или после обичнога об - Ма нричешћивали духовне ране. Кадт, е ушло у обичаи да се Литурггл недржи свакЈИ данг него само Субатомг и НеделБомх, на празднике, коихг