Школски лист

35

тада ше било много, и на дане мученичке успомене; то се и онда ше сасвиЈП) изоставјо обичаи свакидашн^га причешћиванл. Побожни лгоди носили су кући део освећеннхт. дарова, н прнчешћивали се свакн! данг ире обћда. Тако^е носили су са собомт. частне даре они кои су полазили на иутт., да се могу и тамо причешћивати, гд г 6 нема обштинскихх састанака. Што се тиче дневнога времеиа, у кое су се христши скуплали на таинствену вечеру, то се пзђ самога имена види, да се она држала у вече. По пршг&ру Христа Спасителн започевши се у вече транла е она гд^кадг до дубоке ноћи. Сви христни, кои су долазили на саборг причешћивалису се. Ако кои збоп. болестн илн изт. другог-в каквогт. важногт. узрока нису могли ирисутствовати на Литургш, тбгмн су д1акони носили частне даре у домђ . Само они, кои су одт. цркве збогт. великихт. гр^хова одлучени, и кои су се калти морали, нису см4ли кт. светоме Причешћу приступати, докт. несврше ешшшш, кого е на нвн духовникг метнуо. ДЕца н очанни болници примаху прнчешће подђ едннмт. видомт. крви Христове. По пршмЉру последн^ вечере 1исуса Христа, и по образцу Аиостола, ст, Таинственош. вечеромт., осимт. приношенн и освећенн дарова, саедикЗшо е бмло читан4 с-ветмхг КЈњнга старога и новога завЕта, притомг су шштт. употреблнване молитве и свете н4сме, и то све заедно звало се Литурпл или Служба. Стар^шина е одређивао шта ће се читати, и избирао е за читанЕ иредмете сличне ономе иразднику, кои се дјржи; на прим^јрг велике Недел4 читана су страданш Христова, и кнвига многострадалнога 1ова. Одт. Ускрса до Духова читана су Д4нша Апостолска и Евангел1е одт. 1оана. Испред Божића, Боголвлешл и Ускрса кадт, су се понаивише крштавали оглашени, читана су пророчства п иредказаши о рођепго. или о крштенго, или о воскресенш Христовомг. После чнтанн давао е Еиископт. или Пресвитерт. ПоученГе, кое се понаивише саста,чло изт. разасненн прочитанога предмета и прилагођенн за животг. Молитве су саставлЈше бнле понаивише изг р4чти Светога Пнсма, и одликовалесу се особито простотомг, краткошћу, и разумлкивошћу. Као изрази живихг ос4ћанн читане су оие много пута и у прва времена на расп^вг. Главна е молитва бмла М олитва Господнн, кон се морала свагда пре причешћа читати. Начелствугоћш Еиископг или Иресвнтерг завршивао е све молитве славослов^емг Свете Троице. Како пакг 1пе свак!и изг на-