Школски лист

рода знао о чему се молпти валд, то е руководателћмг у обштвшг молитвама бнвао самг Епископг или Пресвнтерг илиДЈаконг. Ако 6 и д^аконг служ10, онда е Егшскопг нли Пресвитерг само починло п свршивао молитве, а дЈаконт, е на гласг изговарао сама прошенјл; народг пакт, потврђивао е молитву речш — аминг. Богомолвци лицемг су се окретали истоку, да ткше означе тражен4 изгубл4нога раа, кои е бмо на истоку, и зато што су желили умнмма очима видити Спаситела, кои е наше сунце правде, и изворг сваке наше духовне радости и уткхе. или востокг с' вмсоти. Мушки су се молили Богу гологлави, а жене сг иокривеномђ главомг. П^сме су узимане изг Псалтира и нзг дригихг старозав4тннхг кнвига. Понлн су сви у гласг, а гдћкадг у два хора. Стар^шина е и г Бсму заночинно, а народг е за нвимг повторавао. Спочетка нје бмло одређенога и сталнога м4ста за сабиран'1 на обштинску вечеру. Христши су се састали, таио гд4 су се могли наиудесше сакрити одг непрјлтелскога гонена. Св. Д1онис'1е Александр1искШ пише: „НетцнлтелБи су насг гонили, а мм смо и онда светковали. Свако згБсто, гд4 смо мм одг нбп трпили различна огорчена: полк пустинн, лађа, госттоница, тавница,— служише нама за м4сто састаиака." (Впди Церк. Истор. Евсевјн кш>. 7. гл. 22.) У осталомг кадг п'н-; бмло иужде одступати одг уобичаеногг реда, онда се Евхаристтн свршивила у олрсд&л^номг дому кои се звао храмг Господнбш , н домг ГосиодибШ или црква. У прпватнимг кућама бмло е доцше држан4 Литургје забраи^но, оспмг краинћ нужде. Дужностг свршпвати таину Евхарпстје припадала е управо Еппскопу, као првоме члану цркве; зато што е 1исусг Христосг иа таиноп вечерп самг казао благодарствену молитву, и изђ свопхг руку дао ученпцима у виду леба и вина тћло и крвг Свого, а и Апостоли су такође сами свршивали ову свету таину. Но ако по каквои нужди ше могао епискоиг на сабору бмти, то е онг ум!;сто себе свештену ову радшо пов^рш и предао пресвитеру. У онммг црквама гд!з су се узг епнскопа налазили и пресвитери служили су они заедно са епископомг. Знати пакг треба да су за времена Апостола една и иста лнца називаласе часг пресвитернма часг епископима. (Д4нн. XX. Титу I. V.; I. Тимотего гл. 1; Филиписиемг I.) Строга разлика међу степенима епископа и пресвитера започела се текг на свршетку првога и у почетку другога в&ка (види послаше св. Игнатјд Богоносца). — ДјаконИ