Школски лист

75

радост и желго, да ми Бог жизота даде, да могу шта красним ћерима мог парода напиеати." Ту ироведе Доситеи дуже вреие, па онда оде у град Трогир и Сил4т и ту уђе у лађу за Крф пут атонске горе учитслго Евгениго. (Продужиће сеО Свађа, Петар и Наво два мала дечка ходећи но врту на^у едан ора. Ора е мои, рекне Петар, н сам први оиазио. Нне твои но моИ рекпе Паво, н сам га диго. Обоица се око тога заваде. Л ћу вас расправитн рече едан велики зинзов кои се у нвиову свађу ушете, и узевшн ора отвори и рекне: една е пола твол што си нрви опазио, и пружи му едну лгоску; друга е пола твоа, што си днго, и пружи другу лгоску; а езгру у своа уста стрпавши рече, ово за мои труд, и одсменвши се пшдода: тако се све парнице свршуго. — Никад непрокопше, ко се у парниду унусти.

ЛажлБпво чобапче. бдио чобанче научи лагати, држећи да у шали то сме чинити, па често иза свег гласа као у шшвећем страу викаше: вуци, вуци! а кад остали чобани изтрчаше у помоћ, он им се сминше, како их превара. Алп едаред доиста до^у вуцн. Опет чобанче викне: вуци, вуци, а чобани помисле: познаемо ми варалицу н нехте ни едан изаћи да види, те вуци гомилу нганнца погннве н оду. Узалуд се после ндаше чобааче и кореше оне, што му у помоћ недођоше. — Ко едаред слаже, други ред му се неверуе, ако и истину каже. ТумаченБ пословица Впше у м е лу д з ап'итати нег о паметан о дго зо рнт и Лакше е запитати нег одговорити, као што е лакше заискати нег датн и лакше позвати пег доћи. Ал има прилике, где би умео паметаи и одговоритн али неће, ер е шпан! неуместно. По