Школски лист

76

неупутном питанго познаћеш будалу, а паметнога ако ућути п неодговори. Кадкад е и ћутап/в одговор; а кадкад пие с горег на будаласто пптан^ устменол ћушком одговорити: едног свештеника упита неки продрзлвнвац: а шта е радно Бог пре него што е свет створио за онолику дугу предугу вечност ? а свештеник одговори: зар ни то незнаш, — седио у еднои лесковои шуми те градио батине за оне, кои тако будаласто питаго.

Пскрице за воспитателБ. Дечие лго б о ии тс тв о. Сва даровипш деда лгобопитлт.ива су и питаго за многе ствари кое их се баш никако нетичу. И опет лко греши сваки, ко их са каквим год одговором оправи. Деци валл оне ствари за кое питаго толико разлснити колкогод сватити уму. То их надражи те оштрие пазе, а тим ее умно крепе. А опет стварп за кое немаре нетреба им силом г ачетати ни разаснавати, као ни оне, кое по себи доволмо разунеу, ер на ово непазе, па науче непазити ни на учителн.

Г Г у ђ е добро. Децу валн научити, да туђе добро пазе и поштуго. То ћеш учинити ако им одма с' малена не само напстрожие закраћивао но и пазио будеш, да недирну нн да се дотакну ичега шго ние нбиово . Ово е н у другоме ногледу сила користно, и едно од наилепши своистава не само на децп него н на зрелим лгодма.

ћ у т а н '35. Иаучи децу да у неким приликама и. п. за трпезом ил врло тио говоре или нимало. Нипошто непуштаи да она ни едно другом некмол да старием у реч улећу. Тим ћеш учинити те ће бол4 пазити на оног ко говори, а онда ће и Полј, и више о свему размишлнти. Неоцен^н добитак. Одма затим научи их мале таине чувати. Ова е наука од велике користн за живот. Лгодн кои ово уму свакоме су мили и драги, а брблаве сваки презире.