Школски лист

154

па поче гунЈ>ати: лгоди ме не пуштаго, оће шш да се санвкаго, и деца да се по снегу пграго п по леду тоцилаго. То е лаж, рече Бог, сити су они твога већ одавно, него се одма торшШ. Кад виде зима да неможе више остатп, а она зграби велику сикиру, па полупа све ледове, и узе велику метлу, па почисти све снегове, и спртлн све свое у едну велику торбу , па упрти на леђа и пође. Али ни неколико корака неодмаче, а ту опази пуно бели цветића. Одма спопадие велику ашовину, па хтеде све покопати и собом понетн. Брже долети пролеће, па ши отргне ашов вичући: шта ћеш то ? Зима рече: Купим мои пртлаг. Пролеће рече: Купи и иди, али ми цвећа недираи, цвеће е мое, а ние твое; ето ме едва чека, да га моим топлим сунцем огрием. Зима нехте одпуштати вичући: твое е цвеће шарено, а ово бело е мое, на замане великом мотиком. Опет прилети пролеће, па нш изтргне и мотику, и стаиу се живо сва^ати н гдрити и дође већ до кика, али их опази Бог, па обое накара и зпму отера. 1огуница зима незаборавла онога још нп дан данас, него сваке године кад више кад ман4 свои тгунлук н пркос протера, и вавек мора олуи пролећу у помоћ да дође, да ту иевалалицу потера ; па ни онда неће да оде с' миром, него час по запне, и свого торбу отвори па пролећеи олуа час ледом час снегом посред очиго плгосне, те кадкад као овегодине баш жива посла имаго, да се курталишу пакоснице те, кон е гдекое као ове године тако лгота да од почетка до краа непрестано зуби угриза. Гдекад и она блажие пролази, али 1ои лгоди ни онда неверуго, ер е од памтивека знаго, да уме баш онда, кад се наимирние извуче наилуђе репом да ошине, отуда е она реч: ако зуби неугризе, репом ошине; а? ове године е и зубом и репом, и ове године имаде реп баш дугачак предугачак.

Три лептирка. Била три лептирка: бели жути и црвени. Оии се играше по полго и летише од цвета до цвета. На едаред плгосне киша, а ови беж кући. Кад тамо, ал врата затворена, а киша све лча. Они опазе едиу жуту и црвеиу лалу, па оду и рекну: Лало лалицо« отвори нам твои цветак , да се склонимо од кише. Лала рекне: жутог ћу и црвеног примити, ал белог нећу, ер иие као н. Жути и црвени одговоре: кад ти брата нашег непримаш, нећемо ни ми теби, волимо брат с братом погинути, него брат брата оставити-