Школски лист

155

Киша плгошташе све већма. Сва троица одлете белом крину и рекну: Крину кринаћу, отвори нам твои цветак, да се склонимо од кише. Кринрекне: белог ћу примити, а другу двоицу нећу, ер нису као н. Ал бели одговори; кад ти брађу мого непримаш, нећу ни н, волимо брат с' братом изгннути, него брат брата изневерити. То опази сунце, како се браћа лгобе и тврдо држе, па изаће иза облака, и растера кишу, и нби огриа и нвима крилца окрепи, па играгоћи весела браћица одоше опет од цвета до цвета у бели свет. Тако валн да се сва браћа лгобе.

Срдита тврдица. бдан учителв пође да скуплн милостинго за сиротинго, па дође едном тврдици, али му оваИ нехтеде баш ништа дати. Учителв га стане салетати и непопусти , док онаи расрђен учителл шаком неудари. То е само за мене, рече смерни учителв, али шта ће те ми дати за оне сироте, што од глади умиру? Ово понашан^ толико дирне тврдицу, да одма доброга тог човека за опроштен^ замоли и знатну му суму новаца даде, да е сиротинш подели.

Миролгобносг. „Лћуте научити таину; да у лгобави поживига и с' наивећим кавгаџиом" рекне едан старац некоме, коиса иеке свађе замишл^н дома иђаше, и онда ово придода: „паметан кад будалу сукоби, неће ни сламке с' ибим почупати, ер кад будала повуче паметан попусти, а повуче ако мора само онда, кад онаи попусти; алкад се две будале сукобе гвоздене ланце покидаго.

Локман. Мудри персиннац У1окман био е са свога особитога обхо^енн свима лгодма кои га познаваше толико мио и драг, да нико ние кроз ону варош прошо, а да н4га непоходи. бдаред га упитаго: где е он то мило обхођен^ научпо; а он одговори: све код груби и немили лгоди; гледао сам, да увек противно чиним од онога, шта чине они. Што год ти се на другом недопада нетрпи ни на себи, и што на другом осуђуем, неопраштан ни себи.