Школски лист

146

На маломе входу предг дјакономг иду св^штеносци са св^ћама, а гд4 овнхг нема тамо носн служптелЂ дрквенБШ едну занал4ну св1 ';ћу предг евангел1емЂ, у знакт. да е евангелска наука права св^тлостб за лгоде кои се налазе у тами незнашг. Притоит, 10штђ намг ове свЈће напоминго, да су пророцп старозав^тни приправлали лгоде за приман^ науке Христове, и да е Предтеча 1оанЂ пропов4дао и учјо лгоде наипре, па онда е започео науку свого самг Божественкш Спасителв нашг. Кадг се полн^ трећега антиФОна сврши, онда Д1аконт. подигне евангел1е у вист, предт> царскпмт, дверима и велегласно рекне: „Прм&^ростк, прости". У прва времена значиле су ове р];чи опомену, да сви в4рни устану са свога м4ста, ерт. ће се садг читати наука мудрости Бож1е, коа намт, еусв. евангелш одкривена. И данашнвимг даномг вала да у то време стопшо прости, т. е. управо и ненаслашдаћи се него све мисли и сва осећанл управлагоћи КЂ Господу, и са простБшг срдцемг примагоћи н^гову "свету премудростг. Само у таковомт, расположаго духа нашегг може Господу пр1дтна 6б1ти п4сма наша „Одите, поклонимо се п припаднима кт, Христу; Спаси СБше Бож1и, кои си воскресао изг мртвихг, или кои си дивант, међу светима, насх кои п4вамо теби: Аллилун. Ово погоћи кланамо се мн предг кнбигомђ св. евангел1Н, представлагоћи себи самога Христа Спасителн, коега се наука у кнбизи тои садржи." За овбмђ пого се тропари и кондаци у славу оннхт, д4ла Бож1и, или онБ1хг светаца, коихг се споменг тога дана држи. Трисвета п%сма. Кад г в се ПрГидит* покдонимса, нли о великимт, праздницима другш прописанБШ входнбш С тихђ (бгодно О пое, онда наипре улази у олтарт, д^аконг, и положи евангелн-: на частну трапезу, за нБимг улази у олтар и свештеникг, и ту предг частномг трапезомг моли се Богу, да прими одђ насг трисвету п^сму, кого серафими непрестано пого на небу у славу Триединога Божества, па да освети душе и т4ла наша и да насг удостои н §му ираведно служити у све дане живота нашега. Ову тиху молитву, на свечаннмг службама, кадг архиереи служи, напоминБ дЈакопФ народу велегласно с' р^чма: „Господи сплси кл&гочктибк1а, и услм ш и М1М! СвештеникЂ пакЂ завршуе свого тиху молитву с »ОзгласомЂ „Шко! сбатх еси Еоже нашх и Тбск сллв^ возсилммв ОтцУ и и 6батомУ , ммн^к и присмо^ —• на коб