Школски лист

147

д!акош. ораролг на народЂ показугоћи заврши с' р^чма: „и бо Б 4КИ Б'кк01Б«. Садг свештениктз с ч Д1акономг у себи чита, а народг на гласЂ пое трисвету п4сму: „ О ба-пми Б оже, сбатк1 и кр г кпкГи, сбат&ји ЕЕзсмЕртнћж помил^и илсх." Трисветомг назива се ова п§сма с' тога што се у нбои трипутг изговара р4чв „светвш,, у славу свакога лица Боапега. У оне дане кадг су се у старо време оглашени крштавали, а то су праздници: Ро^енЈ и Богонвлеше Христово, Субота Лазарова и Велика, Ускрст. и Духови, у м4сто Трисвете П4сме употреблгое се стихђ : блици бх Христд крктистгсл, бх Хр |СГГЛ уЗклекостка . Поан^мг овога стиха напоминб намг света црква наша оне об^те (зав4те) кое смо на крштенго нашемг дали, и упуђуе насг да спасителну науку Христову кг срдцу примимо, а по н!)ОИ животг нашт. управлнмо. На праздникг Воздвижеш частнога крста и у неделго крстопоклон!ну пое се: „кркт# тбо№% покллнаемса дллдмко , и сбато* боскрес{н'п тбов сллбимх. Кадв свештеникЂ и Д1аконЂ свршн трисвету п&сму, онда одлази онђ и стане чело частне трапезе на горн^ м4сто, кое представли тронт. или сћдалиште 1исуса Христа, кои вознесавши се на небо с4ди с 1 десна Бога Отца и одтуда управла светомг сво 10 мђ црквомЂ. — Приближугоћи се овомђ горн^мЂ м^сту свештеникЂ, или архиереи са служећимЂ свештеницима напоминго намЂ , да ХристосЂ Спасителв присутствуе ме^у в4рнћ1ма, кои су се састали у име н4гово у светомЂ храму томђ и с' тога говоре они томђ приликомЂ ове молнтвене р!чи: „БлагословенЂ нека буде онаВ кон долази у име Господне! БлагословенЂ си Тб1 на престолу славе твоега царства, кои с^дишђ надЂ Херувимима." ЧИТАНЂ АПОСТОЛА. Пошто се трисвета и&сма сврши, Д1аконЂ оиомпнБ в4рне, да пазе с' р4чш: „ бонмемх ", а то зна^ чи: „Пазимо"! СвештеннкЂ дае народу благосло†Божји с 1 ркма: мирк вскма, као што а и Спасителв поздрав1о после своега воскресешл апостоле с* р4чма: „МирЂ вааЂ"! ЧатацЂ стоећи на средЂ цркве, п као захвалгогоћи у име св1М Христ1нна' на светоИ овоб желви, одговара; „и д^оби тбоем#" т . е. И мб! молимо Бога, Да онђ даде твоме духу мирЂ, когђ тбг свештениче Божји нама даешЂ. У тајј махЂ пое се прокименЂ т. е. изреченк изђ ДавидовБ1х псалмова, а кадкадЂ и изђ другиХЂ библичннхЂ