Школски лист

148

н4сама, у коме се налази онаква наука, кол се или на таи данг и праздникг односи, или кон се изђ апостола што се таи данг чита извести може. После ирокимена опоминш се в4рни опетЂ да на мудру науку аиостолску пазе с' р4чма: бонмшх. Одг Ускра до Духова читаго се понаивише предмети- изг Д^ла' апостолскихт., а друго време изт> посланја аиостолских. Ово читан^ представла проиов1дг апостола', кое е Христосћ Спасителг шилао да о н4му лгодма казуго. У старо време читали су апостолт. одт. архиереа поставл^ни чтеци, а сада, по благослову служећега свештеника чита аиостолт. учителг или ученикг, а кадЂ два Д1акона служе, млађш дјаконг. Д окђ се апостолг чита дужни смо сви пазити н старати се да прочитану науку разумемо, запамтимо, и после по нбо ЈЈ се владамо. ПОИШ) ПВСМЕ АЛЛИЛУ1А. Пошто се апосто.п. сврши, врати се свештеникт. са горн&га м^ста предт. частну трапезу, и крозг отворене царске двери назове чатцу: „Мирх ти" накое оваВ одговори: „И Д^)(О би тбоем ^." Затимг д!аконг на гласг рекне: „П^м&дроств," а савг народг запое анђелску нЈсму: „Дллид^л," кое значи: Хвалите Бога! а садржи у себи ову опомену за насг: ето долази Господг да пропов^да благу науку у светомг евангелпо, с' тога хвалите Га! Докле се пое Дллил&Тд, или јоштг на свршетку апостола, кади дјаконг олтарг и иконе за знакг поштованл, анародг зазнакгблагодати светогаДуха, кол се обилно излива у срдца пажлмишхг слушателд евангелске пропов&ди. У то време свештеникг предг частномг трапезомг моли се Богу, да обасн наша срдца чистомг св&тлошћу богопознанл, да намг отвори очи, да можемо разум^ти пропов]>дан& евангелско, да усади у насг страхг светБ1хг своихг запов4д1В, како 6 бх мн, т &лесне жел4 наше поб^дивши, духовнви! животг проводили мислећи И радећи оно што е Богу по волви. Читанк светого Евапгелгн. Дјакоиг испросивши одг свештеника благословг да може Нропов^дати евангел1е, изиђе сг кнвигомг евангелјнна узвишено м4сто на средг цркве, кое се „^ Ј мбонх " зове; свештеникг опом^нувши насг да прости т. е. т&ломг управостоећи а душомг чисти одг предразсуда', суев^рства', сумнвиченл и невгрства слушамо премудроств светога евангел1К, благосила насг желећи свима мирг. На то дјаконг обави изг коега ће се евангелиста читан^ предузети, а мн у радости отдаемо славу Господу, кои намг Допусти дд чуемо Н4гову науку, и у таи махг прекрстимо се