Школски лист

151

јНл.ш;, Шупљикац и више други, и има их и данас, о коима би читаве кнћиге иисати могли, кад би хтели сва ићиова гоначка дела пописивати, што их за свога цара и свое отачаство починише. Ево ће мо само укратко написати, шта е едан едиаи ме^у нвима починио, ког е одушевлава верност према цару свом и понос на лме и мначство дедова свои. Тодор Милутиновић родио се у Срему у Сурдуку г. 1766. Показавши одма с' малена лепу волго к науци будне примл'1.н у воииичку школу у Бечу. Отуда изађе г. 1786 и постане лаитнаитом код понтокира, у ко!ои се служби врло отлично показа не само у последи^м турском рату г. 1789 и 1790, него и у Француском на Раипи, где е посред наивеће неприателвске ватре склапао мостове за прелазак воиске и само том сво!ОМ отважносћу и брзином склапанл учииио, да е наша воиска непринтела побеђввала. Са тога похвалБиван од сви старешина свои постане г 1793 обрлаИтнантом и буде намештен код едие гоначке чете доброволнца све сами оностранп Срба попун4ни са наши овосхрани краишници. Ови, са свои црвени кабаница прозвани црвенокабаничари (ротментлери) своим безпримерним гонаштвом задаваше свуда по Францускои стра гдегод се указаше, особито кад Цилутиновић с' нБима по1)С. Нигде ови много непуцкараше, ни чекаше, да их ненриателв из иушака туче; већ са голи ножеви у наивећу неприателБску ватру горишаше и увек побеђиваше. Тако <•: освано Милутиновићмногаместа, изтеривао неприателл из н&гови позициа а обкопа, огимао заставе и топове и више пута их по триред више живи ватао и зароблвивао нег што е сам другова имао. Увек е ои са својом дружиннцом или предннчио и пут осталои воисци крчио, или .к-ђа вомсци од неприателл заклаиао и на наиопасниа места ставлан био. Често е имао он наитеже задаће извршити, од чега е победа целе остале воиске зависила и увек е он то наиточние извршио. Тако е код Ванценаве 3 застве и 6 топова отео и 600 Француза заробио, зато е г. 1794 постао капетаном; тако е код Ваизенаве иут Французима затворио; код Херболцханма иби 300 заробио; код Кемптена их избио и варош отео , из вароши Ваингартна их изтерао, на тњиове обкопе с' голим у руци иожем први горишао и ту их силне изсекао и 300 заробио. Кад се г. 1799 поиово рат са Французима започе, поново и капетан Милутиновић прилику добие, да се са свошм четом отликуе. Г. 1805 постане мајором и добие читав баталион под свого