Школски лист

172

много реда са 500 свои другова више израдио, него други са толико илнда; притоме е био велшш родолгабац, кои е своИ език и веру лгобио и у ш>има до смрти тврд и непоколебив остао.

Нележи на младо сено. бдан сирома човек и и4гова жена до!ју под ноћ у иеко село и у^у у ирву кућу па замоле, да их приме иа коаак. Газда ах иримии они оду па онаН даи с' ливаде довежеао Још и неосушено сено мало разврзу и легну па засие. К ?д штро осваиу и сунде високо одскочи, ал оних двос: неустага. Газда оде и стане их звати, алонисе неодзиваго, он их узме едно на друго дрмати, алисе они небуде, газда стане слушати да види есул' живи, и у великом чуду увери се, да су обое мртви. Одмаотрчи лекару и оваб после узалудног покушаванн да их у живот пробуди наИпосле виде да су обое од онога икога задаи од уладог сева каплБОм ударени умрли.

Тичар. Шећући по нолго наи!>е учителћ децом на едног човека кои е тнце ватао. Деца застану да виде како оеаи тице из мреже вади и у кавезе меће, све тице младице , кое по кавезу скакаше као понлашене тражећи да се ослободе. — То су све саме младице рекне учителв, а где су ти маторке? Маторке су мудре, одговори тичар, па се недаго преварати, оне се чуваго и неће ни близу мреже ни кавеза да доћу, а имладице кое се ааторки- држе сретно нрођу, само се ове луде ухвате, кое неће да пазе на иаторке.—• Деца погледе едно еа друго, а учитолв дода: Чусте ли, шта рече? Исто е тако и са лгодИма; памтите дакле и сећабтесе, шта каза тнчар. Зол ћво ГНБИЗДО. Два детета нађу у едном процеиу у стени золбво гнвиздо. Одма едан од нви узие прут и стане по гнкизду чаголвити, да их истера. Узнемирени зол4ви излете, па окупе и кривога и некривога, и макар да се обоица бранише и бегаше зол4ви обоицу тако лгото избоду, да онаб едан од тешки болова после неколико данз душу предати мораде, а други лгото изсакаћен дуго времева знаке свога несташлука на себи ношаше.