Школски лист

171

ска скупл4на, те неусудисе наићи, но повучесе натраг. Међу тим стигне и Милутиновићу помоћ, и ту се зачетне крвав боп. кои читав дан потран, где силан Француз нзгибе. Кад ту Французе разби, онда добие заповест, ди Ваихслбург отме. Одма га он обседне, па онда у простачко одело преобучен оде сам као невешт чинећи се, те мимо Француски стража све путове и цео Француски положаИ развиди, па онда вративши се свое разреди, кои ће доле остати, а кои увис ићи, и онда на први горшн одбиен гориши и други ред и после 6 сати крвавога и жестока бон отме град и више стотина Француза зароби. После е шш неколико дана трало кепрестано бои, где се непрестано Милутнновић славно гоначки отликовао, док ниеФранцузе кроз Горицу прекоИзонца претерао. У награду и отличие за то велико гонаштво добие крст Марие Терезие и постане Генералмашром претекавши 80 старин обрштера. Одавде буде послат Милутииовић у Да.иацшо, кон шш сва у Француским шакама бинше. Чим наши у Далмации чуше, да е Милутнновић дошо, да их ослободи, одма сви сложно устану и шришом напол^ из Задра Мнлутиновићу до!)у, иосекући све Французе, кои им се противише; те тако се мора одма други дан Задар предати. Иосле отме Милутиновић и Кастелнове и Дубравник и Пераст и Котаре и Будву и тако целу Далмациго цару поврати. У томе се и мир учени и Милутиновић добие за више свои храбри другова Леополдове крстове и многе колаине, а сам буде наређен за военог гувернатора целе дубравачке и арбанаске земл4. Онда хтеше Дубровчани свое старо самовластие поновити, али их Милутиновић своим благим н вештим начином умири и задоволви, и онда постане бароном г 1815, Фелдмаршаллаитнаитом и господаром пешачког полка бр. 54. Г. 1836 занште се због старости и слабости у мир и те године после кратког болованн 7. Нов. умре у 70. г. врсна живота, а 50 верне службе цару. Милутиновић е био осредн4 величине, плав, имо е велике обрве, био е силно — и мудроречит, великодушан, брз а сгалан у сваком решенго особито пред неприател&м; у служби е био строг, праведан а неуморан; н4гове заповести билесу кратке и нсне, и ко их точно извршио ние, таб е зло пролазио. Он е свое воИнике и другове ако лгобио н сваки терет с' нвима сносио, за нбн се старао као рођени отац, он их е храбрио и поносом србског имена и гоначства задисао, он е чешће с' нвима и шалу проводио, и сви су имали толику веру на н^га, да су држали, док е он међу нвима, да их нико надбити неможе, зато е Милутиновић