Школски лист

170

жлвиво испитуе свшо савћетг: да л' е онђ достоннт , присутствовати при савршаванн) свете ЕвхаристЈе, па почемт> иема између насг ни еднога кои бвх сасвимт> достоннђ бвш, то намг валл понизно , по прим4ру негдашнвих'в оглашеннхг и кашћихг се, главу приклонити, и са скрушенвшг срдцемЂ Бога молити да се смилуе на насв, пакг се своиски старати да унапредакЂ у свему онако живимо као што се крштеномг чов^ку и иослЕдователш Христове науке пристои. Иначе слушамћи само обичан ради свету Литурпш, а нестарагоћи се за свое поправлен^ и за напредакЂ у доброд ^телБномЂ и богоугодномг животу, нодпадамо мм подт. онаково осуђен&, какво е заслужш у познатои евангелскои причти чов^кђ онаи , кои е дошао на царску гостбу у непристоинои одећи, и коме е за то царг казао: Др &жг, клко б1шл ' а еси скма) не имми ^д4ан'Га е|>лчнл ; — пакг по томђ придодао пресуду: „бодми'п его, и БОБЕрзитб бо тм# кром-кшн^нз." (Маг. 12, 12. 13.) (Продужиће се.)

Генерал Милутиновнћ. (бдно животописам4 за читан§ стариои деци.) (Свршетак.) Године 1812 дигне се поново рат на Француза. Милутииовић добие поново прилику свое миаштво и вопничку вештину ноказати. Обилазећи н^гова остала мначка дела навешћемо овде само шта е код Ваихселбурга урадио. Наши добиго заповест, Џ тераго Французе из Рвацке. Генерал Радивоевић нареди на Ф* посо Милутиновића, и оваи одма одвин едно оделеи!. к јђобл^и. Нешто Француза нође на Вапхслбург. Милутииовпћ их сув^би, падбие и натраг отера, 10ш ноћу из ненада на иви нападн/, те многе изсече, разбие и зароби. Али се наскоро ту сва Фрашуска и талиннски си.та склоаи састоећи се из много илада во$ке , и Милутиновић дође и велику опасиост. Али то гоиака нез ^унме, ту се тек види, кое какав. Одма он разреди свое страже V најјудесниим местнма, и одкуда ће неприателм наивећма дсјађивати, а с осталом четом повучесе у едиу шуму, и стане прец/ едне чистине, где га иепринтелБ видити мога свое момке пУптати, Д а прелазе преко у другу шуму, а заповеди, да густииоушуме, где их немога неприателв спазиги заилазе и опет овамо дђу, даоиет чистииупрелазе. ТогледећаиепринтелБпомисли да еж силиа воВ-