Школски лист

169

1оштт> нису бнли крштени, Они су заедно с' гр1>шннцима, кои се лвно калху и са одлученима морали изилазити изђ скупштине н1.рннхг, пре него што бм се они изг цркве одпустили позива д!аконг најјшре нћи да се Богу помоле, затимг иозива в4рне да се до братскои лгобави моле Богу за оглашене Господх помид^етж и)с&, т. е. да имт> опрости све Г|г1хе ивихове, што учинише изванЂ заеднице сђ црквомг: огллситк и^а слобомх истиимј т . е. да ихг научи наукомг истине, да ихг нросвћги св4тлошћу Христове иауке; иЈкрУгтх ку . у , евлггше ирлкдм, т. е. да изп> откр^в евангел1е правде, да усели у нби живо ув4рен4 да ће се они оправдати и опростити одт> др4хова средствомг заслуга Спасител^вбкг; соединитх и\;у, сбат 4 и свош соео|)н4и и апостолст4и цбркви, т. е. да ихг Б огђ иосредствомг светога крштена и молитава' црквенкЈХЂ у свое време ирнсаедшш светоИ православноб дркви, да ихг удостои да постану ирави Христјлни и да се иридруже вЈрнмма. Наооследку заповЈди се оглашенима да главе приклоие за знакг отданости кг Богу и за получен! иастирскогг благослова. У то време моли се свештеникг Богу за оглашене, да ихг удостои светога крштењч, да имг оарости гр &хе , да имг даруе добро и поштено владан 1 ! (одежду нетл^ша), и заврши молитву за оглашене велегласно сг желвомг: да и тјм (оглашени) ст> нама славе име пресветогг и триединога Бога. После тога д!акоиг сг р4чма: л 6дици итлдишпи изм^итј, и-гллшнГш *г дидит!, ^л никто ш итллшжм^к," звиов^ди, да сви коису оглашени изг цркве изи^у, и да нитко одг нвихг у цркви неостане. С' тБшг се завршуе Литургја оглашенихг. У даиашн4 време неиостои међу Христјннима разредг оглаиенмхг, иочемгсед4ца Христ!ннскихг родитела' јоштг као врло >пчека уводе у цркву иосредствомг Светога Крштенн, а исто тађ покавници и одлучени одг светога иричешћа и одг црквене завдшце едва се могу сада у цркви прим^тити; но ипакг молитве !а оглашеке задржаве су на светоИ Литуртши уиотреблмго се погла-ито изгова два узрока: прво зато, што се и даиасг налази лгодш, кои као одрасли наМпре се уче в4ри и закону Христјанскомг да се ђгу удостоити св. крштенл као н. ир. кадг бвреинг, Мухамедођцг илн Поганикг жели постати Христхлниномг; друго пакг, сц мб1 носимо име ХрнстЈипа', али неживимо сви и свагда по хрис1днски, нити свимг срдцемг тежимо за спсениемг, на кое смо иизвани. С' тога свакШ одг насг ире него што ступа кг вечери ГооодиБоб, — кђ слушанго свете Литургхе, валн да бри-