Школски лист

203

п;1 1ту дар за ту милу вест и за тап мили иоздрав, баш као оно наше вертепџиео Божићу. И по ПолвскоИ певаго деца, чиипрву ласту опазеону ластинску песму: кад смо полазили, кад смо полазили, билое пластова свуда, асада нигде, нигде ниедног. Ипо НемачкоИпеваго деца: Кад смо полазилн, било све пуно, житнице сандуци, а сада празно празно свуда. II по ЕнглескоИ поздравлдго деца ласте као лебесне тичице, и уобште се свуда држи, да оне срећу и благослов носе. У многим пределима по Немачкои и по Талилнскои држи народ, ласту за тицу маике Божие, а по Нидерландии за тицу свету, кол долазком своим села обогаћава, одлазком осиромашава, да у онои кући где се она напњнзди, иеможе бити зла, да неће ху ни вода ни ватра ни олуи наудити ни гром тући; ако е момака у нбоИ даће се поженити, ако девоака поудати у обште да ће сваки благослов на ту кућу дођи. Напротив, ко ластино гнвиздо свали ил ласту убие, да ђе тога тешко зло снађи, или ће му ларва помрети, ил кућасгорети; ко у ластино нвиздо дирне само, да ће томе наиболви комад марве угинути, а ко ласту из пушке убие, да ће томе отац и мати умрети. Са тога е ласта, макар да с гнвиздама своим кућу зобрлн не само сигурна од сваког прогонства, но свуда едва дочекана. По Тиролскои држе лгоди данго и ноћу све прозоре отворене да благословена тичица та где оће уђе и где оће нагнвизди се. Исто е тако на 1онским островима и по целои Грчкоп и Арбанскои, и тамо цело лето кроз све собе на вазда отворене прозоре летеластеи гшшзде се где кон оће. бдна турска прича казуе, зашто су лгоди дужни поштовати ласту: у старо време кажу био е едан цар, пола човек, а пола риба, па е хтео да дозна кое животно наислађу крв има, и пошл4 по свету муве и бубе, да то пронађу. Еомарац му први донесе вест, да никон крв ние тако сладка као лгодска. Одма цар таи, кои ние ни онако лгоде волео хтеде заповедити, дамучитаво море од лгодске крви спреме, па ће у нвоиодсад да плива и да живи, и у кои мах зину да то рекне, налети ласта кол намеру н!гову дознаде и тако га у език клгоне, да одма занеми и до смрти вие више проговорити ни оне злокобне заповести издати мого. Цар се расрди на ласту и хтеде е утући претећи ши, ал она брзо одлетивши викну из воздуха: идем лгодма, кое избави од нечовечства твог, тамо ми нећеш наудити. По Русии казуе се, да су ласте понеле и биле би однеле оне гвоздене клинце, што су ихЖиди донели, даХристи на крст пре1о, ал их врабци вичући „шив жив" разплаше, па народ држи