Школски лист

350

Кнежсво тело будне наипре саран4но па Косову, послс га пренесу сииови Стеван и Вук у цркву Раваницу, а отуда га пренесе србски патринр АрсенИе год. 1691 у Фрушкогорскп манастир Врднпк, о ком се држи, да га е кнез Лазар шш за свога господарства над Сремом осиовао, и кои се од то доба Раваницом зове. Ту лежи и дапас целокупно тело светитела с десие стране пред иконостасом , а с леве стране у притвору чуваи сс и данас хаљине, у коима е оваи угодпик Божп мученичку принио смрт, За успомену на ту Косовску битку има србски народ и данас свое каитужние и наикрасиие иесме, у коима и данас с тужним срцем сномпн4 оне свое красне косовске гонаке. кое никад заборавити неће. Неизгибоше они нит изгубише мегдана са свога негонаштва, већ са зависти неслоге и издаиетва три грдаа зла на овом свету, од кон србски народ наивећма страда. 4, Последице Косовске битке. После крваве косовске битке, кон Србе упропастИ, али и Турке готово сатре, учини турски цар Баазит са Србима мнр, а да му плаћаго данак и да даго воиске у помоћ, кад е узтреба, пак узе Лазареву ћер Милеву себи за жену и остави царици Милици половину србскп земалл, да господари над њима, а половину даде Вуку Бранковићу, да самовластно влада. Од то доба мораше се Срби свуда за Турке тући , протпву Бугара год. 1390, противу Влаха год. 1394, противу Ма^ара год. 1396, противу Татара год. 1402, где их свуда силни гинуше. Вук Бранковић незадоволан са оно земалл што доби, тежећи за србском круном стане све чешће у Мидичине земл^ упадати, док га иаипосле на многе Миличиие тужбе цар Балзит себи недозва В год. 1398 удавити даде. Тако сконча и ова издаица а неметну србске круие на свого главу. Како отац исто тако стане радити и син му ђуш\), непрестано са Турци шуругоћи, а све за Миличиним землама грамзећи иепрестано Турцима прилику даваше народ србски плачкати, у робл4 одводити и тамо турчити. По смрти Миличинои год. 1405 дође на владу Лазарев син високи Стеван као србски деспота. Стеваи едан од наикраснни лгоди што га србска родн маика старао се да србском народу колко му у оним наинесретниим околностима можно бинше ране залечи, ходећи ненрестано по народу пак тешећн, храбрећи и помоћи давагоћи. Он е бедну браћу свого закланно од турског иасила свошм мудросћу више нег наМачим оружем. Ои подиже