Школски лист

249

тргне нож и разпори га, пак онда уседну кон!, да из табора кзађу, али од велике силе обкол^ни борећи се гоначки сва троица падну. Међу тим пукне глас по србскои воисци, шта се на вечери догодило. Сва се воиска сбунн, особито кад се и таи глас за Милоша, кои биише наређен воиски за воиводу разнесе, да су га видпли ући у турски табор обореним копл4м. Иа то стану воиводе двоумити, не бил бол§ било непуштати се за сад с Турцима у бои, или баш предати се. Алп Лазар свошм снажном речи а у оном очаишо недопусти предавати се. У томе и крвави бои на левом крилу заиочне. Турци чувши, да е каур султана сред табора распорио, навале као бесии са наивећом жестином. 1ош жешће их Срби одбиаше и изађе страотна сеча, кол пуно пет сати потран. Турци стану узмицати и Срби за њима нродру до близу султаиовог шатора. У томе дође Турцима нова помоћ, а Србе баш у том најгодсуднием часу изневери Вук Бранковић окренувши некуда у страну свое 12000 оклопника наиаче србске вовске. Наибољи србски гоиаци биаху тада већ изгинули, па кад се сад по воисци и оваи глас разчу , да е Вук изееверио, клоне воиска духом, а Турци дочекавши Вука издаицу стану на остале Србе с новом одмориом воиском иаваљивати. Лазар на конго трчећи на све стране уморне Орбе храбрише, и ови се с новом снагом борнше и Турке секоше: где год се Лазар показа падаше Турци, као да их бтра обара. Али све то нопоможе. Лазар од оба турска крила обколЗш сустане. Турци иродру у н!гову околину. У тои несрећи ово шш већу забуну начини: раи^н иод Лазаром коњ сустане, и Лазар изађе из реда н спђе, да другог коња промене; у том га изгуби и оно мадо вобске из очиго и помисдивши, да е погинуо кдоне сасвим и стане узмицати и наипосле се распе. Узадуд се усили Лазар да их враги. Срби нзгубе мегдан. Лазар видећи ту страшну згибиго окрене и сам бегати. У том бегству надне с кона у едну рупу, и ту га виагоћи Турци увате па пред Мурата кои Још небичше издануо изведу, н на заиовест Мурата то исто вече заедно са уваћеним у раиама Милошем погубе 15. Шна год. 1389. Тако се сврши тужна Косовска битка. Видов дан постаде судњи дан за Србе. Страшна их судбина од тога дана сустиже. Ту ногибе цвет србскога илемства, погибе хидадама наикрасиии нзнака, ту се сломи србско царство и слобода и србски народ паде у турско сужанство, у ком још и данас велики део тужно свои несретан проводи живот.