Школски лист

280

нли на занад од онога првог иолуданика. Та да.љина зове се у земљописима иеточпа и.га западна дужиаа гог места, Али тим се 10ш незиа точно, где кое место управо лежи, него 6 10ш нуждно знати, коликов и !га север иди на гог од равнитеда удалћно. Зато су повучене ове попреко линие. управо кола, поасевп, упоред са равннтељом. Има нх 89 к северу и толико гогу, где су од степена до степена обележене, а где су повучене само од 10 до 10 стененн. ту нх е само 8 к северл-, а 8 к гогу. Од овихкола, што е кое ближе обртима, то е све ман4. Свако ово коло изпресеца опет она полудневна кола на 360 степени, Тако се види на свакои земљовиднои карти као и на глобусу нека испрекрштана мрежа, по кошП е лако свако местанце на земљн наћи. Ове попреке лнние нл кола зову се упоредне (паралеле), ер иду упоред са равнитељом. Кад се сад зиа, на којои упореднои линии кое место лежн, онда се одма и зна, колико е то место иа степене пак и на мил! далеко на северу нли на гогу од равнителн. Та даљина зове се опет у земљописгша ш и р и н а тог места. Тако е и, и. Новисад на 45 стеи. северне ширине, н на 37 ст. нсточне дужине. Кад оће дакле ко точно да означи иредео, где кое место лежи, илн на мору оће да каже, где се управо находи, то мора знати, кое се упоредне н полудневне линие ту нресецаго. Тако лежи Загреб на 45 ст. север ширине н 34 источ. дужние, Београд на 44 шнр. и 38 дужине. II будући, да се сваки степен поделгое баш као сат на 60 мииута, н свакн минут на 60 секунда, то се оида каже, да Новпсад лежн на 45 степ. н 14 мииута сев. шнр. а на 37 степ. и 30 мин. ист. дужине; Будим лежи на 47 ст. п 22 мин. шнр. а 36 ст. и 40 мин. дужине;'н почем се степенн бележе са знаком °. а минути са овим '. то се онда п овако пшпе : Беч лежн на 34 0 2 ' дужине н 48 0 12 ' ширине , Цариград на 45 0 дуж. 41 0 ширПариз на 49 0 шир. н 20 0 дуж., Петроград лежи на 48 0 дуж. " 60 0 шир. Међу упоредним колима нма четири знаменитин, то су оиа на 23,'^ н на 66% степ. с обе страие равнигелл п зову се оно врела (тропска). а ово ледена кола. Ово су исто онолико далеко од обрта као она од равнителд. Северно врело коло зовесе и коло рака, а оно гожцо зовесе коло козорога, н цео проетор землћкои излеђу та оба кд.та дежи зове сс врели понс (тропскн). Пр°" стори земл'1;, што Деже између врели и ледени кола са обе сгрип'равните.ш зовусс умереин повсеви, а онн простори више ледени кола до обртова зову се ледени поосеви. У тима различнтим поК"