Школски лист

281

еима иА земљи различна е и топлота, као што сс већ по именима понсева види.Лјоди што живе око екватора имаго увек сунце иоднем готово управо иад темеиом и дваред у години ст начас сунце у павдубл^ бунаре управо у дно, а торн^ви као и друге усправо стоеће ствари иебацаго на таГЈ час сена баш шшало, тога елучаа у другим пределима инкад нема, А опет у пределима преко ледени кола бнва сваке године, да сунце лети дуго незађе, а зима неизађе, н таков дан нл ноћ трае за више наши дана, и што ближе обртима све дуже тако, да на обртма трае дан пуно 0 месеци, а толико ноћ, н потомс е тамо у години само едан дан и една ноћ; а у нределима између врелн и ледени кола излази и залази сунце свако 24 сата. 3. ВЕЛИЧИНА ЗЕМЛЈз. Да видимо сад колика е зем.м н како се може дознагн њезина величина. Многи мисли, да ние можио мерити то, што е толико големо. особито кад е шш и ненриступно. алн звездари (астроиомп) измерилису далеко теже ствари н нронаш.шсу, колнко е велнко сунце и колико е далеко од земл!;. и за кое време обиђе землн око сунца и месец око земл4, и они су измерили то тако на длаку, да умеу напред на стотине годнна казатп. кад ће бити иомрачен!; месеца и сунца. па погоде на минут. За мерен1> величине землк марало се наиире дознати, колико лма милн иа поасу. Целу зем.но премерити на полсу хватом ил ланцем иие било можно, зато су саио некн део тога понса мерили, и онда су номоћу сунца н звезда изнашли. колики мора битн поас землк Тако е пађено. да земли па поису (екватор) нма 5400 милн. Преко обрта мерена износи мало манб, ер е на обртима мало утин^на. Кад би дакле на ноасу свуд сува н равна била. да бн е мого човек сувим обићн, то бн морао по 5 ми.ш па даи идући близу 3 год. дана ића. док би е обишао; ашећи на кииго и прелазећи сваки дан 10 мила морао би 1У 2 год. дана нћи; иаронлов прелазећн на дан ио 30 мила морао би 9 месеци дана путовати. а паровоз, кои на дан близу 100 мили пређе имао би 54 дана дан н ноћ непрестано нћи. док би е сву унаоколо обншао. Кад ее зна лоитн ил танету колики е понс, онда се лако може знатн. колика е и дебљина нроцеи те лоите; треба само понс са 3/ ; 7 поделити. Кад ее дакле иодели 5400 са '3'- 7 то изађе да нроцеи земл4 на иоасу има 1719 милн. На обртма е са 6 милн краћи. и потоме е средња дужина нроцеиа 1716 мила. Кад бп се дакле дао копати бунар кроз земљго. то би се морало 858