Школски лист

9

Ц|то 6 матА пажн4, тим е неасние представ.ЛнЈ, на лошие схва|јен&, мишленб и суд. Од пажн4 зависи асност и правилносх лишленн и расуЈјенн. А човек нема саио у шко.ш мислити и разуђивати, него целога живота; овому е у животу још далеко нужднив, и ако чини, далеко користние, ако нечини, далеко пагубние. Зато в дужност школе, даре ове колко год може будити, развинхн, снажити: а то чшш вештбанЗш. Школа не може ни за кога мислити; то мора сваки сам за се чинити; а ко год пусти и на хо се ослони, да други за н§га мисли, таи е нао и пропао, и никад не доспе у животу онамо, куд размишлшоћи и оштроумни доспева. Непажна е дакле у школи од врло велике штете по умни развитак детии. Не пажлвиви, расути и лењн на мшилешо остае довека празне главе, блесасх и глуп. А то учини дошаптиванЈ;. кое онамо свошм невалллом услугом у онан мах умну керад™ злеудно прикрие, а овамо на очигледце иде супрот учителго, кои има разумљивом науком умне даре детие особито разум будити и што више може развиати. К умним дарима, кое школа у деци развпнтп има, снада н иамтен4, памет, — ова благаииица знанн, из кое разум вади, кадгод му што од сродни знана, иредставлана затреба; зато е нега памтенн тако важна задаћа школи, да е иеки ставлнвд готово барабар с разумом, и стариа е школа више на то шнла. да оснажи памтенћ него разум. то јон е готово едини носо био. 11 памтен^ има школа вештбати и изоштрити; а то бива колико даванћм нове, толико повтораван4м зећ прим.Лне науке. Ако ли се повториван1» занемари, то се и тав дар забатали; али се он уквари и сваким не асним схваћен4м науке: а може ли се онде шта асно схватити, где се непази, него на дошаптиван4 ослони. II ово е дакле ствар и важна и вредна. да се сваки учителв савестно на ово обазре па да назн, и да строго иште, да свако дете задате умне раднб само собом нзрађуе. Па ако дете зна, да се у овоме не може ни иа кога ослоннти, но само на свого памет, оио ће се етиснути и пазити, па и потеже ствари запамтити, и потеже задаће свршити умети; а ако зна. да има за леђи ту невалнлу помоћ дошаптача, оло се ослони на то. па неће ни онолико, колнко можо. да пази и да само размишлл; а тим се сав посо и труд школе осуети, те отуд излазећа штеха ние само та, што дете не зааамти ствар, него е далеко већа она штета, што се у н4му хаи дар забатали; отуда буду та деца лена на мишлешо, н остану незвала нли сакатога знаин. Тако би могли још више зала иабралти, кон изтичу из до-