Школски лист
25
он прво навуче себи непоштован! од оне едне, а поеле и од друге странке. Али наивише учителвскога искуства има тражити учителБ код свои другова учителл. Ни едан учителв неби требао да пропусти, а да по едаред у години непосети школе бар они свои каиближи другова. Кад човек у туђу радионицу уђе добие нове лисли за свого, било да што на бол4 предузме, или да се од кое мане и недостатка усветуе. Зато би мое мненЕ било, да се свакоме учителго допусти, да едаред ил два у години свого школу распусти, да ту|е обиђе. и о оннма писмено свое приметбе начини. Наиудесшш прилика за ово било би онда, кад окружни надзирателш школу прегледаго. 1ош згодние су прплике за сабиранб учителвски нскуства учителвске скупштине, како пх данас већ сви имаго, и како ћемо их ове године и ми ако да Бог покушати. Ту, где се сви учителви из еднога ил из више окружии пок} г пе, по по едан дан заедно пробаве у разговору и претресу оних науке и воспитана дечиега тичући се питана, кон су или већ напред задана била, да их, ко е о томе рад говорити писмено изради и онде прочига, па сви онда у претрес узму, или где кои од нби подузме практичну кого школску лекдиго давати, — ту е нанзгодшш прилика, да и онаи, ко о томе никад ние мислио у часу без муке оно научи. Ово су нанзгодшш и места и средства да се учителв за свое званЈ што бол& нзобрази и што више практичне науке научи. кого данас свет више него нкада од учите.ш иште. Знам да ће се наћи, кои ће на ово што се иште рећи: то 6 сувише, куртала и учителвства, нн ланћ плате, ни већега посла и већи претензил; али томе велим, да учителв нит може нит сме застати ни призлвати; ер како год што е учите.њски рад, кад се ради како вала наисиасоноснии, тако е опет и нерад таи наиубитачнии. Нико иие кадар народа онако набрзо подићи и онако набрзосатрти, као н&гови учителБИ. Зато е сваки онаи учителв, кои ту свого свету задаћу с ума смеће, пак се о другом коечем иече иИкакав и нИко и ништа. Учителв, коа само за поболвшан&м свога материнлнога стана грамзи, а себе неће да поболвша, н кои само виче п нште, да му плата другчиа буде, а он ће да остаие кои е, то е наимлЈшик у школи и надничар, кои не живи у сво10и науци, па ни она у н§му, то е кукавица и ндник, кои иикоме ни од кое корнсти ние. Ал ние спла утекао од тога ни онаи, кои држи, да е он наивнши степен изображенн достигао и држи да нема шта више на за себе учитп, ни у сво!ои школи по-