Школски лист

29

матерн& ране. Са страпе стое п а з у х а, два лагумца , хранилнице ручни жила и живаца. Натраг стое за ношнго терета и за одморлежан4 удешена л е ђ а, а вр нбих п л е ћ а , грудни штитови и оклопи, и уедно тврђаве. РУКУИзпод груди стои мек и пун дробова т р б у, то е права куина. У н4лу су смештене све справе и судови за свариван^ ела и за пречишИавап - !, ране. Сполл и спреда стои мали угнутак, лажичица, ту се деле груди и трбу. На среди стои пупак, знак рођена човечиега од матере. Доле е к р и л о. Трбу е са стране изпод ребра наислабии, с тога се зову та места слабине. Оне су и каивредовние по оне, кои далкове имаго. Изпод слабина стое широки и лки к у к о в и, крила и оклопи трбуа и трупа оздо, а уедно и тврђаве ногу. Натраг стое к рстине, а сасвим доле и натраг забачена су цревна ушћа, као олуци и изпусти те телесне куине. Ноге су справе узправнога и поноснога стоана и хода лгодског. Оне су станива и носиоци целога тела, зато и есу подуже и снажне. И ноге су на трое подел^не: бут, голен и стопу. Бут е горнви и наиачи део ноге, снага ноге. Он е главом у куку а кореном у колену углавл4н. Г о л е н е среднкн део ноге нзмеђу бута и стопе. Голен е спреда гола кожа и кост, отуда и име, а натраг стое снажни листови, го су играчи и скакачи. Краини део ноге, н4зина подлога, то е стопа. Она е у човека пошира, да е сигуршш, а пуна на зглавкове споени чланчића, да е виткин. Лицем ил с т р е м е н о м е голин и сувла као и голен, а т а б аном правом подлогом е деблн, мекша и гибкил, рад мекшег хода и стаинн. На краи стопе стое пет кратки стиснути чланкави п р с т и го, рад лепшега чаровниега хода; ал у нсточнои Индпи, где лгоди нестежу стопе обућом, могу и ножне прсте размицати и различне послове свршиватн: швачи држе ногама шав; а било е лгоди без руку рођени или кои су несрећом ручне прсте изгубили, пак су научили ногама свлачити и облачити се, ести и иити, иглом шити, неки и писати и рисаги и наилепше иконе ножним прстима правити. Озго на трз г пу стое руке. 'Го су справе за рад и обрану, па за слободу и господарство човечие. И рука е но трое подел4на: раме. лакат и шаку. Р а м е (мишца) е горш.н и наислободнии део руке и н^зина снага. Главом е сглавл$на са плећем, а кореном са лактом. Лакат е среднки део рЈ ? ке, између рамена и шаке, и сгдавн^н « главом са раменом, а кореном са шаком. На лакту стои као на држалу укорен^на дивна лгодска ш а к а . набманБИ али наиврстнпи део руке. Шака е алат над алатима. Она е справа за све лгодске вештине и умешности, наиокретниа и на сваку послугу увек готова служавка души. Са свои крачићи, то пет нееднакИ, на све стране савитни подужп и врло осстлбиви п р с т и го удешена е она за све можне послове и радн^. Шака е наизгоднии алат за ватан-ћ и држанб, за пливан-1> и пужан4, за згртанБ и разгртанЈ;, за шшан1> и ударан^, за меренјј и брошгБ, немима и за говор, и ко би оне неброАне вештине и занате изброао ; што их лгоди са тима своима тако незнат-