Школски лист
30
ним чинећима се шакама и прстима свршуго. Човек наислабии од сви животшш и без икаква оружл на свет долазећи своим разумом али помоћу ови малецкн шака држи владу и господарсво над наилгоћим зверовима и наисиловитиим светским снагама. (Продужиће се.)
Свилена лептирица. У Азии у источнои Индиа има гусеница од едне на очима врло незнатие лептирице, кон кад се зашш опреде чауру од вдне едине али ио 1000 стопа дугачке снине и меке жице, кол е далеко ача од куделвис и ланене или ма кое друге тикачке жице, то е свилена жица. 1ош у наНстарил времена опазили су КатаИцп (Хинези) да се та жица лако сновати и у наилепше платно ткати даде, пак шш на 2700 год. пре Хр. донесу семе у свош землго и узму ову гусеницу у велнко неговати, и свилу ткати и продавати, пак силно овим богатитн се, ер чак 300 г.пос. Хр. бмше евила 10Ш тако скупа, да е за 1 $> свиле 1 Н злата давана, и више е се тражило него што се наћи могло. Да бп се што више света прихватило ове врло користне струке рада узму саме царице у свом двору са своим дворкинлма гусеницу ранити, чауру одвинти и свилу ткати за пример осталом свету, и као што китаискп цареви негу нкива и вртова до наилепшег савршенства само тнм доведоше, што сами на нбивп и у врту радише, тако се царИце заузеше око неге свилене гусенице, те тако народ листом око овога приону и свилоделство изађе нзвором богатства за сву землк). А да би ова таина само у ш>п остала, забране законом, да се нико за главу не усуди семе од ове лептирице изван земл! износити и таину свилоделства издавати, те тако преко 3000 год. дана бинху они едини, кои целому свету свилу нродаваху. Тек на 500 год. пос. Хр. изађе за руком двоици грчки калуђера у шуплвим штакама семе од ове лептирице крадом из ове землб пзнети и у Цариград донети, где сретно за руком по^е гусеницу иеговати и свилу ткати. II код Грка прпхватише се царпце и ирве госпо^е овога рада и сачуваше таину преко 700 год. дана. Тек у ХН-ом столећу прихватише се овога и Талнннци, а пре 200 год. и Французи, па онда и Немци и остали, и код свиго предначише кнежеви и кнегин4, садећи дудове у милионе н одушевлнвагоћн свои народ примером и наградама на негу ове користне гусенице, а шалгоћи о свом