Школски лист

н трубе, одма се сав успламћавао. За н^га не беше већег радо« варш, него гледатн лепо наоружане чете воВске. Кад му умре отац, и мати се одселн из Франдуске, оста Евген сам , и мога слободние собом располагати. Тада се одлучи на воиничкп чин, па оде кралго и заиште, да му даде упразн!но нанекои драгонскои регементи полковништво. Краљ му се маленом п кржавоме насмее и одбие га. „Л идем дакле туђега цара да служим, рече срдито Евген своим приате .Ђнма , н нећу се другчне у Француску вратити, но с мачем у р) г ци." То рекав остави Француску, па дође у Беч и понуди се цару Леополду у службу. Цару се допадне Евген ако и примига, а турски рат г. 1683 даде Евгену прнлику показатн се вредна цареве наклоности. Ири одбианн) Турака од Беча показа Евген толико одважности и срчаности, и тако се допадне вовводи Карли Лотриншком, да му оваИ едну драгонску регемеиту даде. II у Угарскоб отликовао се Евгеи у свакои прилици, ал особито на Муачу, где баш он са свои конлници учини, те се бои с Турци онако сретно по цара оконча. Одма после битке посла га воВвода Лотриншки у Беч, да сам цару глас о победи над Туцима однесе и препоричн га цару овнм речма: „Од овога младог шнака биће у свое доба велики воНвода." Године 1692 у едном бом са Французила изврши се Евгенова претнн, да ће се само с мачем у руци у Француску вратнтн. Те исте год. добне од цара орден златног руна, наивеће отлич4 и цар га начинн маршалом. Евген не беше само на гласу гонак, него и едан од наиизображенни мужева, а ирп томе чудо мио и драг, и едан од наНправдолгобивии лгоди. Глас од ови Евгенови врлина допре и у Француску и тек онда се осети краљ Лудвик XIV, какво е благо нзгубио у Евгену, ономе малом игуману, као што га он у шали називаше. Онда га хтеде радо натраг довући и обећаваше му маршалство и гувериаторство и шш преко свега по 2000 дуката на годину, само да прејјје н4му, али му Евген одговори: „Доцно е, н сам царскн маршал, дужност и благодарност обвезуе ме моме госиодару бити веран." То беше онаИ славни гонак, кои оно год. 1697 нротнву султана МустаФе и нЈгове грдне силе започе мегдан.

2. НРОИАСТ ТУРАКА НА СЕНТИ. Иосле поразе Турака на Сланкамену долазилису онн онет у већим и мањим четама у Срем и Банат, али се нису могли осветити за Сланкамен. /Дола-