Школски лист

зили су у Вараднн и у Тител, али свуда одбианн само су сиротинш по селииа плачкали и жене и децу у робл! односили. Год. 1695 дође и саи султаи МустаФа са великом воВском, па оставивши аку посаду у Београду пређе на Панчеву Дунав, остави помоћн темишварском иаши, и оде на Липово, кое после крваве битке отме, па онда узевши и Карансебеш и Логош врати се натраг. Друге године дође шш с већом воИском преко Баната под Тител, где наше побие, али са великим своим губитком, и одатле падне под Варадин и обседне. У томе пристигне озго с царевом воИском Евген. Султан не уздагоћн се, да ће код Варадина велико шта учинити крене се отуда, да на Сенти Тису нређе, па да иде узети горнго Угарску и Ердељ, где не беше царске воиске, а пуно бунтовника, кои га онамо позиваху. Узастопце за Турцима удари и Евгеи. Шгови конаници потуку и увате еднога турског пашу, н од тог чуго, да е султан иа Сенти ударио преко Тисе мост и с кошшнци преко прешо, па сад нревлачи топове и осталу џебану, а воИска са нешто топова и конаника 10ш е на овоп страни Тисе обкопана у двоструки обкопи. Евген заповеди. да се одма трчи за Турцима и поити сам напред, па кад са свом воИском наблизо Турака до^е, даде знак и сви горише у Турке. Турци оборе кишу топовскн зрна на наше; али у Евгеновои воисци беше толико одушевлен^, да нико и не помишла на смрт; те тако не марећи за турски одпор и њиово убоито оруж4 удараше наши напред док првн обкоп не узеше. Онда улете са сви страна у Турке тако отимлгоћи се ко ће пре, да кананици кои& оставлаше и с голиммачевима у Турке падаше. Док се тако едан део воиске у обкопу с Турци клао, дотле други део под воиводом Штаренбергом, где наивише Срба беше провалл са стране у Турке и одцепн нх од моста. Сад више Турци не имаше куд. Велики везир видећи да не може више на ону страну прећи стане викати на Турке да се у обкопн биго; али Турци изгубивши веру посеку н4га и више други воНвода, па се повуку у други обкоп. Евген гориши за њима, н Турци стеииЉш да номогоше ни саблама измањивати изгубе дух и окрену у наИвећем страу бегати на Тису па са стрми бедема доле скакати. Кад се битка започела станло е сунце близу захода, а док сунце 11. Септ. 1686 зађе и ова се страшна погибиа Турака окоича. Преко 20,000 паде мртво у обкопима, а више од 10,000 подави се у Тиси.