Школски лист

Кад дакле суграЈјани нахпи, и други народи у Европи, кои нас у просвети далеко надмашуго, за нуждно налазе имати верозаконске мале и велике школе, премда они едан език и една писмена имаго; то држим, да већ и из тог едног узрока ми Срби православпе в4ре треба да отдржимо и подижемо свое собствене школе у нашим црквеним обштинама; ер што римокатолици, евангелици и евреи сматраго да е по ш>и полезно, то е у овом погледу лмачно и за нас не само пробитачно, него нам е зарад обстанка и напредка нашег доиста и преко нуждно. Истина признати вала, да су се у новие доба, од како е ме^у лгодма иден народности овладала, почеле полвлБивати на западу европском школе комунске или школе за децу различитих вера и народности; но оваке школе, — премда у Америки постое и напредуе, — у Европи остаго само као покушаи, кои се дуго немогу одржати, ер су противни верозаконским интересима или свшо партан, коима такова школа припада, или што е шш горе, онима између нби , кое су слабие и невештДе. У колико нам е познато, баш ревностно свештенство ' римокатоличке цркве у немачкоИ противно е лко уводенго комунских школа, боећи се да се у нвима деца неодпаде од свое вере на туђу, или да непостану од нби сумнБичари и певерницн. У толико нам чудние пада, што чуемо, да се у гдекоии краезима народа пашег, где досада школа имали нисмо, подижу комунске школе, и морамо у обрану нашу глас своИ подићи, изнвлгогоћи, да по нас србе комунске школе никако нису, него да су нам нуждне и преко потребне у свима краевима нашим школе верозаконске, као што их у Бачко^, Банату, Срему и БаранБи већ од сто и више година имамо, и какве остали наши суграђани у Угарскоб имаго. Само верозакоиске осповне школе одговараго нашим потребамо, само такове школе кадре су ово мало на све стране разсеанога народа нашег сачувати и у вери, иародности и гра^анским врлинама воспитати. Ето у Срему, Бачкоб, Банату и у БаранБи, сваки члан народа нашег са поносом признае да е србин, сваки е пун народне свести, и ако е у школу ишао чита и пише србски, познае свое црквене обреде и лгоби свого прадедску светинго, ма да е како ту^им живл!м обколбн и с' иноверцима и иноплемепицима измешан; напротив у Славонш и у ХрватскоИ у