Школски лист

2«

овои погледу неможемо се нимало похвалити. Очевидци казуго , да се тамо наши прости лгоди неумеу по обичаго свое цркве ни Богу молити и да себе Власима назпваго, а редак е и међу отменима кои би умео ћприлицом свога имена подписати. Осим свештених особа слабо ко тамо чита и пише ћилирицом, а на служби БожиоИ по селима нема ко да пое херувику, ДостоНно и остале духовне песме. Дочим у БачкоИ и у Банату од популарних кнвига више хилнда примерака прође, дотле у своИ Славонш (осим Срема) и у ХрватскоИ (осим ГорнЈг Карловца) непро^е баш ни една едина. — ТоВ превелПкоМ разлики узрок е, што овде имамо отдавна наше верозаконске србске школе а тамо немамо, него нам деца или у ту^е школе иду, или нИ у какве. Доиста већ и из овога што досада споменух, свако може увидити, да е нама срблвима верозаконска школа у данашн4м времену условл^ без ког нам нема среће ни напредка, ал да би се то хош већма доказало, морам навести овде, чему се имаго србска православна деца у србскоИ нзродноИ основноИ школи учити, и што се у комунскоИ школи никако научити неможе. Прво што србска деца у школи СВ010И уче, есу наше молитве, кое нам преосташе од побожнпх наших предака као свети аманет, и кое чувамо већ од 1000 годипа или од двадесет и неколико нараштан. Сви знамо да овим молитвама уче децу наши србски учителви. — А како би то у комунБскоИ школи било ? — Узмимо случаИ да е у тоВ школи учителБ наше вере, пак да е дужан то чинити; шта би у таб пар римокатоличка деца радила; — и ели право да ова дотле дангубе, док наша молитве уче? Ако ли е учителв члан друге кое цркве, ко ће онда нашу децу богололћи учити, или ће их валвда нагонити да уче оне молитее, кое и остала деца? — У нашоИ школи починЈ се и свршуе свако предаванБ молитвом; у комунскоЗ или би то посве изостало или би се употреблнвале молитве по начину римокатоличком; ер нбиов епископат амачно не би иначе допустио. Па куд 1 би нас то одвело ? (Продужиће се.)