Школски лист

26

псто оиако устрое, као и горна краина. Тако постане год, 1702 и славонска, и сремска, и потиска и поморншка воиничка крапна, а год. 1724 и банацка. Доцние се предузе сталние уређеи^ целе краине. Царица Мариа Терезиа увидивши, да ние нуждно оиолике велнке просторе земалл у Славонии и Срему, Бачкои и Банату за вонничку краину држати, и да бн државне приходе умножила, даде год. 1746 велике комаде Славоние и Срема, а год. 1750 Бачке и Баната нзсећи из воиничке краине, па их разделн и присагози дотичним жупаниниа, неке ставн нод коморска добра илн даде под спаилуке, оставившн стаиовницнма, кое све Срби бннху на волго, ко волне изселити се у краину. Тада се изселнше на две и ио илнде србски породица из Бачке и Баната, кои волнше остатн воиннци и нод аустрииском управом, него пасти под жупание и сиаие, и настанише се по банацкои и сремскои краинн; а остали, кои се нехтеше селити, они се измолише и изкупише за слободне грађане, прво год. 1749 Сомборци и Новосађани, после год. 1751 бачки крунски дистрнкт, а год. 1774 банацки кикиндскн дистрикт, сваки са свое десет села. Кад после свршенога наследног рата заповеди царица, да се све оне постонвше различите народне вобске разпусте, задржа и умножи она само едине шанкаше, кои шш од Деспота Змаи Вука Бранковића устроени неброине услуге и у турским и у осталим ратовима чинише, и кон иосле смрти од Деспота црног 1ована из Сегедина Тисом на горе уз Дунав кроз многе опасностн пробившн се у Коморан дођу и опде све до год. 1763 остану, а тада на царичину заповест у Бачку дођу и онде низ Дунав и низ ушће Тисе настан&еи буду. 2. ДОМАћИ ЖИВОТ КРАИШНИКА. Како сви Славени од иорекла свог, тако живе и краишници у задругама. Ипан!, неделе синови, ниту се по смрти оца разилазе из куће, него остаго сви на едном огњишту, па тако има кућа, где по 20 ожен4ни глава са своим породицама сви скупа живе и едну своиту ил илеме изчиннваго. Сви скупа изберу себи еднога између мушки глава, ког за наиприкладнш! држе за старешину, па тога сви као оца слушаго и н4му се као господару покораваго. Шгова е дужност у договору са осталима нарејјивати, шта ће ко радити, на кои ће домаћи ил полбски посо ко ићи , шта ће се од ране нл живади и осталога за кућу задржати, а шта продати; н^гова е дужкост све шта ко кућн прнбавн чувати и кад треба издати, дугове из-