Школски лист

27

платпти, постаратисе за довољно ране и одела, ленЂ на посо тератИ п за невалалство свакога свог каштнговати. Исто се тако избере између жена една за газдарицу, старешицу, пак та раздае иослове женама, наређуе кон ће хлеб месити н пећи, коа ела готовита, живад и живину надгледати, коа ће ткати, кроити и друго. Старешина н старешнца старагосе, да све на свое време ура|ено буде, да се на време у цркву ходи, п да е слога и лгобав међу дружином и добар ред у целои кући. При елу су сви заедно, само где е дружина врло велика, ту еду наипре лшди сами, после жене, наипосле деца. У главнои кући седп само старешииа са сво^ом породпцом, а свп остали жен4нИ паровн имаго свое оделеие одае. ваате, а само су зимн, где их ние много, сви ускупа. Што сви заеднице завреде то е заедничко добро целе дружине; а што ко на самце завредп, припада дружини само док се обште потребе подмнре, па што претиче, то е онога самог, ко е завредпо. Нншта се несме продати без знана свшо; исго се тако несму ни дугови правити, без знанн свиго. ТаИ задружни живот наибољн е знак, како е то мИран н добар парод. Ту се поштуго старии више нег у други иарода, и сами се међу собом већма лгобе него други. Старце н старице назе као светинго, и деца су своим стариима врло покорна и и лгобе их. Обпчаи тичући се вере има ту и више и лепше, него у други народа: при крштенго. венчаванго, сарањиванго, спомииннго мртвих. Исто тако има обнчаа тичући се домаћега н пољског живота миого н красни, све основано на задруги н задружном жпвоту. Алн наивећма е на гласу гостоиримство и гостолгобност. Свакн странац прима се драго и .нобавно. Госту се дае наплепша соба и наНвећа част, при ко1ои обично само старешина седн и госта разговара. (Свршиће се.)

0 човеку. (Из Антропологие). Човек е по Св. Писму иаиотличннн од и свн створенл; он е по облнку н по подоб.ш Божнему створен. А како е н Богом одређен , да господари над земљом и над свем, што се на земљи находи, то е он круна створенк) и цар на землвн.