Школски лист

29

махерн'1; ране. Са страпе стое п а з у х а, два лагумца , хранилнице ручни жила и живаца. Натраг стое за ношнго терета и за одморлежанВ удешена л е ђ а, а вр нбих п л е ћ а, грудни штитови и оклопн, и уедно тврђаве РУ К УИзпод груди стои мек и пун дробова трбу, то е права куЛна. У н4му су смештене све справе и судовп за свариван^ ела и за пречишћаванћ ране. Сполн и спреда стои мали угнутак, лажичица, ту се деле груди и трбу. На среди стои пупак, знак рођена човечиега од матере. Доле е к р и л о. Трбу е са стране изпод ребра иаислабии, с тога се зову та места с л а б и н е. Оне су и каВвредовние по оне, кои далкове имаго. Изпод слабина стое широки и нки к у к о в и, крила и оклопи трбуа и трупа оздо, а уедно и тврђаве ногу. Натраг стое к рс т н н е, а сасвим доле и натраг забачена су цревна ушћа, као олуцн и изпусти те телесне купне. Ноге су справе узправнога и поноснога стоанн и хода лгодског. Оне су станива и носиоци целога тела, зато и есу подуже и снажне. И ноге су на трое поде.гћпе: бут, голен и стопу. Б у т е горнви и наиачи део ноге, снага ноге. Он е гла вом у куку а кореном у колену углавл - вн. Г о л е н е среднви део ноге нзмеђу бута и стопе. Голен е спреда гола кожа и кост, отуда и име, а натраг стое снажни листови, го су играчи и скакачи. Краини део ноге, н&зина подлога, то е стопа. Она е у човека пошира, да е сигурнин, а пуна на зглавкове споени чланчића, да е виткин. Лицем ил с т р е м е н о м е голин и сувла као и голен, а т а б аном правом подлогом е деблн, мекша и гнбкин, рад мекшег хода и .станнл. На краи стопе стое пет кратки стиснути чланкави прстиго, рад лепшега чаровниега хода; ал у исгочнои Индии, где лгоди нестежу стопе обућом, могу и ножне прсте размицати и различне послове свршивати: швачи држе ногама шав; а било е лгоди без руку рођени или кои су несрећом ручне прсте изгубили, пак су научили ногама свлачити и облачити се, ести и нити, иглом шити, неки и писати и рисати и наГмепше иконе ножним прстима правити. Озго на трупу стое руке. 'Го су справе за рад н обрану, па за слободу и господарство човечие. II рука 6 но трое подел!>на: раме, лакат и шаку. Раме (мшпца) е горнви и наИслободшш део руке и н&зина снага. Главом е сглавл4на са плећем, а кореном са лактом. Лакат е среднви део руке, између рамена и шаке, и сглавн^н е главом са раменом, а кореном са шаком. На лакту стои као на држалу укорен^на дивна лгодска ш а к а, наГшанБн али наиврстнни део руке. Шака е алат над алатима. Она е справа за све лгодске вештине и умешности, набокретнна и на сваку послугу увек готова служавка души. Са свои крачићи, то пет нееднакн, на све стране савитни подужи и врло осетлБиви п р с т и го удешена е она за све можне послове п раднћ. Шака е наизгоднии алат за ватанћ ц држанб, за пливан4 и пужан4, за згртанВ н разгртан!;, за пипан'Ј> н ударан4, за мерен!; и броанБ, немима п за говор, и ко би оне неброине вештине н занате изброно, што их лгоди са тима своима тако незнат-