Школски лист
30
ним чинећима се шакама и прстима свршуго. Човек наислабии од сви животина и без икаква оружа на свет долазећк своим разумом али помоћу ови малецки шака држи владу и господарсво над наВлгоћим зверовима и наисиловитиим светским снагама. (Продужиће се.)
Свилена лептирица. У Азин у источнои Индни има гусеница од едне на очима врло незнатне лептирице, коа кад се завиа онреде чауру од едие едине али по 1000 стопа дугачке слПие и меке жнце, кол е далеко нча од куделБнс н ланене или ма кое друге тикачке жице, то е свилена жица. (ош у наистариа времена опазили су КптаВцн (Хннези) да се та жица лако сновати и у наилепше платно ткати даде, пак 10ш на 2700 год. пре Хр. донесу семе у свого землго и узму ову гусеницу у велико неговати, и свилу ткати и продавати, пак силно овим богатити се, ер чак 300 г.пос. Хр. биаше свила 10ш тако скупа , да е за 1 Т/ свиле 1 М злата давана , и више е се тражило иего што се наћи могло. Да би се што внше света прихватило ове врло користне струке рада узму саме царице у свом двору са своим дворкиннма гусенпцу ранити, чауру одвинти и свнлу ткати за прнмер осталом свету, и као што китаискн цареви негу ш>ива н вртова до наилепшег савршенства само тим доведоше, шго сами на нвиви и у врту радише, тако се царице заузеше око неге свилене гусеннце, те тако народ лнстом око овога приону и свилоделство пзађе нзвором богатства за сву землго. А да бп ова гаииа само у нби остала, забране законом, да се нпко за главу не усуди семе од ове лептирице изван земл4 износити и таину свилоделства издаватн, те гако преко 3000 год. даиа биаху они еднни, кои целому свету свилу иродаваху. Тек на 500 год. пос. Хр. изађе за руком двоицп грчки калуЈјера у шуплвпм штакама семе од ове лептирнце крадом из ове земл4 пзнети н у Цариград донети, где сретно за руком пође гусеницу неговати и свилу ткатн. II код Грка прихватише се царице и прве гоепође овога рада и сачуваше таииу преко 700 год. дана. Тек у ХН-ом столећу прихватише се овога и Талианцп, а пре 200 год. и Французи, па онда и Немци и остали, п код свиго предначнше кнежеви и кнегин^. садећн дудове у милиопе п одушев.швагоћи свои народ примером и наградама на негу ове корнстне гусенице, а шалгоћн о свом