Школски лист

као и државном трошку способне лнзде у оне зсмл&, где свилоделство у нанлепшем цвету бинше, да виде н да иауче шта и како се то ради. Тако постаде оваи незнатни црвак благословом лгодства, што данас милионе вредни руку забавлл, нвима лаку н лепу заслугу дае и силно богатство доноси. Лептирица е ова средн4 величине, 1" дугачка и са разширеним крилма 1 широка, жућкато-бела, има поширу мрку пругу преко горнвн крила н има црноперасте пипке, брке. Новећа и трбушапш женка сиесе како се из свое свилене кућице (коконга) извуче по 4 до 5 сто меки лаца, коа одма стврдну, то е семе. ЛИца су ситна ко прон и тако лака, да их по 20,000 на 1 лот нде. НаИпре су жућкаста, после потамне, наипосле дођу модросива и то су здрава, а неваллла остану бела и жута. На топлоти од 16 до 20 обични степени излегу се за 4 до 8 дана из тога семена ситни црноглави и вунасти црвићи, кои мало по мало све белви биваго, чудо много еду и чудо расту; поеду сваки дан дваред онолико колики су сами, нарасту за оно 30 дана са едва видљивог црвка до 2 У 2 " величине и буду 9500 пута тежи него што су бИли, кад су се излегли. Ранесе само листом белога дуда, зато се у пролеће кад дуд крене ставла и семе на топло место да се црви излегу. За оно 30 до 40 дана века мендго кожу 4 пута од прилике свако 7 дана. Ако е доволно ране н умерено топлоте нде све по неки дан брже; а другчие по наки дан спорие. Већ дан пре него што ће кожу свлачити стане ман^ ести, буде тежа и лена као санана а све главу у вис дижући, док се тако и неукочи, и онда тако као у неком сну остане по 24 до 30 и више сати; а после се почне опет будити, и онда наипре кожу свлачити па затим поново хош халавие ести, као да иакнади оно што е дангубила. Волн топлоту, сувоћу и чист ваздух, и ово су три наиглавшш условлл за приап4. Кад се свлачи онда е нанвредлБнвил на влагу н зиму, али и на сувишну врућииу, а ни прстима е дирати иевала. После четвртог преобука еде наивише и нарасте наивећма, па онда на едаред престаие ести и што доидеувеккаозалепл&на с. листа немакне се, сад сепротумара там амо све сваки час главу у вис дижући. Тада ши е тако пун трбу, да на светлост гледана чисто се провиди од деблвине , а бела е и мека као тесто, тада е зрела за иредиво. У трбуу ннз црево има две повелике кесе н у нБИма густе бале, то е свилена материл. Ове су кесе тада тако препунЗше, да гусеницу узнелируго , зато тумара и тражп згодно место, да се овога терета опрости. Наирадие мнли у вис, а кад е згодно место нашла гранчице, пруће, ивер! ил мреже, а она онда на оне две мале ру~