Школски лист

22

ер куд год се обазре види, да се данас само са науком напредуе а без н4 свуда иропада. Већ е син одрастао, ал брига очина не.иа краа. Одрастлиа деца све више и више трошка и бриге родител-к стак>. на било да их даго на занат или на науку. Кадкад наступе зла времеиа, скупоћа, глад, помор, иестане заслуге или дође болест; на ко ћс у гаком добу да измерн терет брига, што тада иа добра оца навале! И опет му сав терет буде лак, ако види да су му деца добрн вештн и вредни лгоди изашли. Од вас дакле децо зависи срећа н жнвот вашег добра оца. Слушагоћи га одлакшавате му теретне брпге и дужности, прианнгоћи и отимлгоћи се за сво1ом науком подижете и у н4му лено и тврдо надан'1>, вештпном свога рада правите му радост и понос, добрим владап4м и жнвотом одбшпе од н4га сваки страх за вашу будућност, а лгобав.цо и благодарношћу даете му утешенћ за н4гову старост. ер онда вндп , кад му руке од многа рада клону н од старостп ослабе, да ће га добра деца н&гова иомагатн и благодарно накнадптн оно . што е он свег века за иби чинио. НаИвеће радован4 у н^говон старости то е, кад види синове свое, како пх као вредне н валане лгоде сав свет пошгуе и уважава, и ако кон до коег впшег званн отличн и достоанства дође. то му е милие и већиа се радуе, да е снн одликаван него да е сам. Онда впше нестрепи од оне старости кад неће моћи впшс ни за себе брииути се ни радити, ер е уверен, да н4гова добра деца незнаго ни закого вншу ни светиго дужност, него све бриге на себе прнмити и н4му старом а нзнемоглом колко већма могу снокоине и задово.љне дане чинити, ер то е, што свакн добри син и свака добра ћи о своме добром а старом оцу непрестано на уму има. И доиста имаго то сва добра деца на уму непрестано, алн неваллла деца кадра су на свога добра оца заборавитн, и нма их. кон у невалллству толико задру, да свога старога измучена и болесна оца оставе н напусте да се са сваком бедом и неволћом мучи и да без иомоћи пропадне; тошко тои деци и нбиовои душп! Нби ће Бог шш теже казнити, него оне, кон на свого стару матер забораве, или иапусте, да у неволБИ нропадие; на тои ће се децн вршитп она клетва св, писма кол каже: ко се свог оца и чатере одриче безбожник е п нечастнвоме друг: н она: кое очн оца и матер непоштуго, те вала да орли и гавраии пзклгого.