Школски лист

58

0 учешо писанл и читанл. I. Приправлан^; за писан!> и читан^. С е д м о в е ш т б а н (Успоред са 7. лекциом из науке гледанн о елу.) 1. Разстваран^ слогова у гласове. Учителћ куцне рукои о стол, или о габлу па пита, шта чуго ? Шта оддае од себе табла кад го куцнемо (звук, глас). Какав е глас у аги^та ? — Глас е и оно кад дете плаче! Кад Отац изненада купи детету нову играчку, па га с' нвоме обрадуе, оно се зачуди тоН играчки, па рекне : „ааа"Тоааа — е глас детинв. Кад ми говоримо, и онда издаемо глас од себе. Кад н кажем: „Ника еде сира; и шта сам рекао за Нику? Изговорити реч по реч из те реченице? — Коа е прва реч (Ника). Раствори ту реч на слогове (Ни-ка). — онаД први слог ни, могу разстворити овако: гГ иа други слог ка, ево овако : к' а; то су гласови : н' и' к' а; а коа е цела реч ; (Ника). Друга реч : ,,еде" има два слога. Кои су то ? (е-де). Можете ли оваН другн слог разтворити на гласове (д' е) ; сад их саставите заедно (де); изреците целу реч (еде). Тако се растворИ и трећа реч ; с' и' р' а, па онда се опет спои. Спочетка се употреблгого мале едно и двосложне речи, и избегаваго се слогови од внше сугласника'. Такође сваки слог наИпре раствори учителв на гласове па онда захтева да ученици то учине, и напоследку иште, да они растворене гласове у слогове и у речи спааго. Од речи што означуго ела наНзгодше су за растваран4 ове : пита, зелве, месо, алва, мед, воће. Нек незаборави учителћ и за вештбан! у растваранго слогова на гласове употребити имена деч1а : Пера, Мита, Аца, Маца, Сока, блка и т. д. Притом нека еднако око тога свобски настои да деца разликуго слог од гласа, и да добро знаго шта се ииа радити. на пр. на питан4 : Раствори реч Мита на слогове? (Ми-та). Сад свакШ слог раствори на гласове? (М' и' т' а 1 ). 2. За писан4 е на реду потез танки дебели, сав1ен.*)

# ) Види кратко упутство табл Т. Фиг. 7.