Школски лист

37

Међу Божшмг уредбама есте и та , да човеку вала радити , а не седити, у време радно. Кои се човекг то& уредби БоапоВ противи хому Богђ не помаже, већх га казни глађу. К о љ е т и п л а п д у ј е, з и м и г л а д у ј е. У човечиемЂ животу лето е младоств, а зима староств, Ко дакле у младости свошВ не ради, у старости нема хлеба. * * * * Ижжжмлти, и имлтћ, Б03- Који неиа, узеће му се и мтд негш (Мат.гл.13.ст.12). оно што има. Ко нема лгобави кг послу свобмз', то еств ко е ленв,'те не ради тому ће се узети и оно мало што има, таи не ће стећи ништа. Кои се човекг не труди, губи што има', назадуе.

Гусенпца и мрав (басна). И то ми је наредба! — уздане гусеница, толики род на воћкама, зар није могло бити све лишће, — Несита хало, викне мрав, зар си ги сама на свету; за тебе је лист, а за мене род. — И још за некога придода баштован, који их слушаше. У тај мах долеги тица, те ухвати и поједе гусеницу и мрава.

р о л е ћ е. (Из „Венца")

Стопило е веће Мило сунце врело Жалосно и снежно Ледено одело. А тичице мале У лиснатои гори Радуго се песмом Тои пролегнои зорп. Свакн цветић лепи И зелено билб БлагодареН' Богу Молптве му шил4

Што им Господ благи Творац свиго ствари, Место мртвог сана Нов живог подари. II малени мравак Тебе хвали Боже, Што посао трудни Свои наставит' може. 11а и свет васцели Сад ужива срећу, Кого Господ створи У милом пролећу.

Димитрие Нешковић, приправник.