Школски лист

80

лута вшпе немих, него код белог народа, где и црквени и грађански закони оваке женидбе закраћуш. Зато е и код бврел много в№шв неиих него код Хришћана, ербо се и ови жене у род. Шпротив у целом Китаго, где нреко триста милнона нмрода ииа, а само е една стотииа Фамилиллних ииепа, и где е нпПстрожие закраћено са истим именом узимати се, ма да ни наНман4 сродни нису, нема готово нигде немака.

Зашто треба да се учителв за свако предаваггћ приправлн? Лшди кои с добрим усн&хом свого раднго свршити желе, ако би се ова и рукодјшн тицала, мораго се наИпре за ту свого рпднго валнно приправллти, и увек помнбиво о нбоВ размпшлнватн пре него што го предузлу. У толико више треба да се ириправллго они, кои су позвани да снаге срдца и ума деч!ег нзобрнжаваго, а то су учителви и возпитателБН. Ретни су лгодП, кои сво знан4 и вештину, што их кадгод прмдобшие , у свако доба у пуноИ мери на видик изнети и без прнправлана другина саобштити могу. Ни од учителл народног не може се то изискивати, него е нуждно, да се он за свако свое иредаван4 брижлвиво спреми, мотрећи и ирибирагоћи шта ће предавати, и размишлавагоћи како ће предавати, да ђпци нау.ку н^гову што бол4 схватити, прис ;оити и уиотребити могу. Само озбилБним и специалним приправланби за свако поедино предаван^, кадар е учителБ задобити ону лагкост, живост и наочигледност у иредаванго, кон чини да се деци учен4 омили и да им ниука тако рећи у сок и у крв пређе. Снмо на та0 едини начин може учителБ у своим школским пословима ред и точност отдржати, а иознато е да без овога двога неможе се у школи доволбно успеха учинити. IIиа учителл, кои мисле, да нБима не треба више учити ербо су препарандио добро свршили. Такови се лгото варак). Ми неможемо никад доста знаги, никад толико искусити, да нам знпн'! других учених лгоди не треба. Само опда ће ђаци внимателно предаван^ слушати, и весело у школу долазити, а сневеселити се кад мораго оД