Школски лист

87

школе изостати ; само онда ће с наИвећом лгобавиго и почитанием спрам учИтелн бити, ако е оваИ у станго своим точним знанбм, речитошћу и живошћу у ш>их внимание к предаваиим предметима возбудИТи и лгобопитлвиве их учинити, да с' наМвећом желвом науку примаго, по ш>о& се владаго и одмах го употреблгого у околностима мла^аног живота свог. Да, али каквим начином би био учителв у станго ово учинити, ако се неби пре предавана за тав посао приправио ? Ни едан човек ние се тако учен родио, да може без сваког предуготовлена другима а нарочито деци што добро и полезно предавати. Зато изрично кажем деци, ербо е млого теже овима што изаснити да разумеду, него одрастнима. Немаго сва деца еднако памнтствование; гдикои одма разуие кадму сепоудеснов методи ствар саобшти, а другипо астоб методи ту ствар не може да схвати и научи. Врло лако може учителв у опастност доћи, ако ред првдаванн ние иробао, иако види да ђаци не разумеду то што им говори. У овакомслучагоморао би пред ншма смшиллти како би могао болЗ> то разнснити. Али учителБнема времена у училишту да смшшши нага^а а нивесто ние за то. Ако ои пред ђацима о каквом предмету говорити жели али из тог ние се приуготовио, и нвима сад ово сад оно предае, код сваке друге речи застане, сам себе пита, дал' е ово или оно што е сад предавао, или што предавати хоће, полезно и добро; онда ће наскоро 1>аци увидити, да нвин учителв сам неразуме добро предмет, коме ихучити намерава. Из искуства дознаемо, да учителв кои се не приправлн, све коешта у школи говори, понаИвише неразумне ствари деци предае, и забуни се и заплете тако, даештета оног драгог времена, што деца ту губе. То понаВвише бива код оних учитела кои катихизис а и остала основна знанн ниподашто држе, и тако више пута деци сваконке страховите и недостоМне ствари говоре. Па какве су посл^дице свега тога? Такви учителв почптание коддеце и код народа изгуби и ни када к добром концу доћи не неможе. Но како се има учителв за предаван! приуготовлавати? Зар само да наНболви ђаци н4гово предаванЗ; разумеду, а друге да ни зашта не сматра? Учптелв треба на сваконки начин да се приуготови, па ако га ђаци на едан начин нису разумели, он одма на други начИн да зна предавати, и ие само у свошЗ школи, него и на туђем м$сту, да е у станго предавати, чим само после неколико задатих питанн степен способности дечие сазна.