Школски лист

83

Врло добро чине они учителви, кои за предаван4 целе године едан ред предаванл и разд4леше сатова начине, по коем се може лако знати, колмко треба за едну неделго дана, бдпн иесец или по године из овог ил оног предмета у I. II. III или VI. разреду свршити. ПредаванЗ; да ние никад врло хмтмо, ал ни споро да ше; бр у првом случак) неће деца ништа разабрати, па ни научит», а у другом би задремали, и читпво предаван!; би им отужно постало, и додиало. Дал4 треба да к учител4ва тежна децу свагда с питан4м и одговором вешто занимати, и испитивати, да ли су разумели, што им е он разасшо. Питан& мора бити шЛовом возрасту, памнтствованго, и разуму сходно; кратко, разумлћиво и лако. Дакле иште се да би деца одма на прво питан& ствар сватити, и учителго одговорити могла, а то 6 онда само могуће, кад се он — као што сам горе навео — пре сваког сата добро прмуготови , шта да им предава. Има врстних и честитих учитела, кои што мисле деци предавати, то све ннВпре себи на папмр ставе и та:;о виде, ели доста, ел 6 мало или млого за децу ово или оно предавати. Ови доиста еаслужуго похвалу и валило би сви млађи другови да се на ш>и угледаго и тако поступаго. Здраво греше они учителви, кои мисле и веле : „Каква плаћа, така и раднн." Возпитан4 деце ше мала ствар, него е нпИважтл и наИплемешта, кое се треба срдцем и душом прихватити, ербо нису родителви свого децу у школу послали, да што хрђаво и скаредно науче, или да узалуд време проводе, него да увозпитанго напредуго, а тосамоондз ћебити, ако е учителБ у свом послу искусан, точан и ако га с' сталном волбом и узвишепом лгобавш одправла, не зарад оне мале и худе платице, но Бога ради и ради свое савести, кол треба да му е свагда светла и чиста. Сваки учителБ треба да се труди да буде у обштини огледало и узор читавог народа, па ако обштина види, да се НБен учителБ труди у свом задатку, то ће се зацело и она потрудити да заслуге нЕгове достоВно уважи, а и више земалБске власти наградиће савестпи труд доброга учителн. На последку све кадми учителБИ баш овде на землБИ ништа очекивати не*би имали за труде наше, што ми читавог живота свог све силе, како т^лесне, тако и душевне жертвубчо, да спмо из младежи добре христЈнне и полезне гра^ане возпитамо; зар неће се нам труд у будућем в4чнол животу стоструко наградити?