Школски лист

124

Школске вести.

УЧИТЕЛБСКИ ЗБОРОВИ. Високославно кр. Угарско наместничко Веће издало е под 31. Марта о. г. Бр. 11,888 наредбу о држанго учителвских конФеренцил или зборова у православним србским школама. Засада ће се држати у сваком протопресвитерском окружига преко године три учителвска збора, у почетку школске године, на краго првог и на краго другог полгодишта, Зборови ће се држати под председништвом окружног школског надзорника, а ј 'чествоваће у нвима сви учителви, школски управителви, катихете и школски старателви. ОчекЈ'6 се даћеу тим зборовима и свештеници у великом брого учествовати. Ц4л ових зборова е расправлати важнил питанл о воспитанго и ученго младежи, особито пак да искуснш учителви држан^м лекциа за углед практично покажу, како се начела Педагогие и Дидактике у народнои школи на воспитан15 и учен$ дечие прилагодити имаго. Прва ће се конФеренцил учителБска држати овог лета на свршетку школске године. У идућем брого саобштићемо читателБима нашим целу ову по нанредак наше школе велеважну и свима нама добродошлу наредбу.

ПРВБ1Д ЧЕСКОСЛОВЕНСКБШ СЛАБИКАР , ПИСМЕМ СЛОВЕНСКБ1М. Под овим насловом изишло е ових дана у Златноме Прагу треће поправл^но издан§ Буквара за младеж Словенску у Ческои, на Морави, у Слезкои и у Словачкои. Буквар таи сппсао е познати чески списателБ Ф. Ј. Језбера а издао Фр. А. Урбанек. Под именом писма Словенскога или свесловенскога разуме писац нашу ћирилицу, а тежна му е та, да даде Чехословеннма нанлакше средетво за научити се писму и правопису, коим више него 70 милпона Славина — сви Руси, Бугари, и Срби — пишу и читаго. Прва два изданл распродана су за неколико година у више хилнда примерака, а особита слава припада Госп. Јосифу Воитеку учителго главне школе у Л бјси над Лабом, кои е половину истисака од првог издана купио и предплатницима педагогичког часописа „Шзстунт," човеколгобно разпокланно, ИздавателБ напомин& да е од другог издана 2000 ексемплара за пет месеци разпачао, а дело ово еднако траже особито на Морави и у Словачкои. У предговору г. сачинителв ческим народним учителвима излаже важност и историго писма, кое св. Кирил пре тисућу година даде свима Словенима, и кое Чеси до смрти св. Прокопа год. 1053 као свое употреблаваху, а од тада га заборавише и почеше писати писменима туђим латинским и немачким, коима се и сад служе ако и нису за нби удесна. Предлажући дал^ свим Словенима да приме ћирилско то ест словенско пасме, вели да би се тим разна племена Славенска у кнбижевности знатно приближила и да би тада могао Чех полбскз г , руску, србску и бугарску кнкигу разумевати, и сваки изображени Словенин лако би читао и упребллвао кнвиге на свима наречиама словенским пи-