Школски лист

180

без посла дпне свое проводи, тога сама ленвост на грех иаведе и невалнлим па с' тога несрећним човеком учини. Нису бадава оне мудре пословице у свш народа: „Беспослица е мати греха. Лрнбост епочетак свно зала' и сатанино узглавл^." Но особито е по млада човека леш>ост морално убитачна а раднл пробитачна и користна. Искуство иоказуе да безпослени младићи нокраП наДболБИх наклоностн проневалале се и пропадну, а напротив и сами врло покварени могу се поправити ако се добрим послом забавлак*. С' тога би валнло да родителвв недопуштаго синовима и кћербма своима у безпослици, илД ништавим и шкодлбивим забавама с' картама драгоцено време проводити, него да их послу из малена уче. Учителви пак треба да деци посао омиле; да време школско с' НБИма заедно проводе, и ни за едан тренутак ока да их без посла неоставлнго. Тако ће полагано и неприметно ослабити у деце склоност к злу, и престаће свака раскалашност и необузданост. Но овде приметити вала, да нхе добро ако е посао дечш единостручан т. е. само телесан или само душеван и уман; него треба да се измешое тако, да деца кон у школи умно раде, после школе и између школских послова, по неко време, зарад одмора и промене трче, сиграго се и у гимнастици се вештбак), а она деца што у радшницама много телесна посла раде, нека опет сваки дан у вечернБ часове, и у неделБне и праздничне дане, по мало добре кнвиге читаго и полезну науку какву слушаго. — Притом сваки посао и рад треба да е удешен према снази детиш>о0, према н^говом узрасту, наклоностима и способностима. — Што су манн деца, то треба да су послови нбихови већма на сигранб налик, али ово сигранБ имаш воспитателви тако удесити, да се нвиме деца развеселе, забаве, и чему користноме и доброме науче. Нипошто пак несме ово сигран! бити с' добитком или варанБм скопчано као што е коцканБ и картанЈ, нити се сме дечие уображаванб с' неморалним сликама подрахљивати као што бива у игри лопова, шаних лгоди и у овим подобним играма. Децу вала удалнвати од невалллћх примера. Свако дете има велику склоност к' подражаванм, т. е. угледа се на оно што види да друп! у наЛближов околини ради, па и оно покушава тако чинити неразбирагоћи, ели то добро или ше. Родителвв су деци наИближи, па на нби се наНвећма и угледаго, као што и она стара пословица вели: „Шта чине деца? ЦЦто виде од отца." Отац и мати валдло би да св